Водич за примену Климатског пакета

Увод

Образовање у сваком друштву има значајну функцију, а као процес преношења знања и вредности, употпуњено је појмом васпитања. Концепција и садржај образовања обезбеђују ученицима креирање исправне перцепције окружења и усвајање вредности одређеног система. Изградња осећања припадности одређеном друштву је такође функција школе и образовног система. Одређивање друштвених норми и развој личности ученика су карактеристике које процес васпитања и образовања има за неке од својих основних циљева. Образовање у Србији датира из 12. века.

Почетак 21. века обележавају убрзани развој науке и технологије и промене у информационо-комуникационим технологијама. Развој образовања и прилагођавање образовних процеса потребама савременог друштва, нажалост не успева да прати  убрзани развој технологије, комерцијализацију друштва  и пораст потрошачког менталитета. Климатске промене и све чешће природне непогоде су последица човековог односа према планети и њеним ресурсима и постале су део реалности са којом се, као глобално друштво, суочавамо.

Теме о климатским променама се у основној и средњој школи реализују кроз поједине обавезне и/или изборне предмете, како су предвиђене наставним садржајима тих предмета. Већа слобода и могућност реализација тема о климатским променама су у оквиру ваннаставних активности, као и приликом планирања и реализације активности у оквиру Програма заштите животне средине који чини обавезан део израде Школског програма сваке школе (Закон о основама система образовања и васпитања; Закон о средњем образовању и васпитању (Сл. гласник РС бр. 55/13 , 101/17 ); Закон о Основном образовању и васпитању (“Сл. Гласник  РС”, br. 55/2013, 101/2017, 10/2019 i 27/2018 – др.закон, члан 27.).

Водич за примену Климатског пакета је посебан део образовног комплета Климатског пакета и чини целину са Приручником.

Циљ Водича је оснаживање наставника и свих који раде са децом и младима у формалном и неформалном образовању, у циљу подршке при сагледавању тренутног стања на планети, а које је последица глобалног загревања тј. климатских промена, као и ради унапређења знања, развијања вештина (пре свега креативности) и ставова према очувању  животне средине, примењујући принципе одрживог развоја како би креирали бољу будућност.

У Водичу су наведене само поједине наставне теме које се могу повезати са садржајима Климатског пакета у појединим предметима. Понуђени садржаји и начин обраде зависиће не само од садржаја предмета већ и од начина реализације тих садржаја и креативности наставника/едукатора и самих учесника. Коришћењем овог едукативног материјала, наставник/едукатор добија могућност да код учесника подигне свест о значају, потреби и одговорности према очувању животне средине.

Предлози за обраду појединих садржаја могу послужити као основа почетне идеје, која се може разрадити за даље осмишљавање сопствених решења у складу са потребама и могућностима наставника/едукатора, учесника, образовне установе и окружења у коме се она налази. Зато је у коришћењу Климатског пакета улога наставника/едукатора најзначајнија.

Климатски пакет и холистички приступ образовању

Да бисмо спречили даље уништавање планете и негативне утицаје климатских промена, неопходно је да учење о заштити животне средине, одрживом развоју и климатским променама буде саставни део образовног програма за младе и децу од најранијег узраста.

У Приручнику као делу Климатског пакета намењеном ученицима се објашњава какав проблем представљају климатске промене за живот на планети, узроци њиховог настанка, начини њиховог смањења, ублажавања. С обзиром на комплексност проблема климатских промена и њиховог утицаја на све области људског живота, важна је примена холистичког приступа у образовању.

Једноставно речено, то значи да се у процесу преношења знања не обраћамо само дететовом интелекту, већ делујемо на све аспекте дечије личности. Често оно што „знамо“ није довољно да бисмо променили неко своје понашање, јер је то понашање условљено стеченим (погрешним) уверењима, која не можемо да променимо делујући на интелект, већ фокусирајући се на емоционални део личности.

Дечије (а и наше) понашање и жеље су одраз неких потреба. Амерички психолог Абрахам Маслов је направио шему потреба у форми пирамиде и поређао их према приоритетима. Груписао је потребе које су сличне, и као најважније издвојио је:

1. Физиолошке потребе (храна, ваздух, вода, сан…);
2. Потреба за сигурношћу (безбедност, посао, приходи, кућа, сигурност здравља,заштита личне имовине…);
3. Социјалне потребе (припадност и љубав, пријатељство, породични односи и подршка породице, подршка вршњачке групе…);
4. Потреба за (само)поштовањем (потреба да нас други цене и уважавају; потреба да исправно поступамо и да се добро осећамо због тога, да будемо задовољни собом…);
5. Потреба за самоостварењем (креативно остваривање, реализација сопствених капацитета, талената, способности…).

Жеље произилазе из потреба и важне су за разумевање потреба које задовољавамо приликом испуњавања одређених жеља. Деца у неким случајевима потребе из групе 3 (подршка вршњачке групе) или 4 (потреба да нас други цене и уважавају) покушавају да задовоље у пољу 1 или 2, па често желе популарну „брзу храну“, пиће које се рекламира на ТВ-у, модерну гардеробу, нови модел мобилног телефона, већи џепарац… Потребе се увек морају задовољити, иначе ће особа постати болесна или несрећна. Међутим, жеља коју доживљавамо у одређеном тренутку није једини начин да се задовољи потреба која је важна.

На жалост, комерцијализација друштва и доминација потрошачког менталитета, намећу, пре свега деци и младима, негативне ставове и погрешне вредности, претварајући их у конзументе роба и идеја које се јавно промовишу. То неминовно доводи до деструкције читавог друштва и екосистема. Само едукацијом деце и младих које укључује афирмацију и промоцију животних вредности, могуће је оспособити генерације које долазе да се боре за сопствени, аутентичан идентитет и креативност и за здраву планету.

Неки од научника, писаца, истраживача, постављају Масловљеву пирамиду као алатку коју можемо користити у образовању за борбу против климатских промена.

Све више је алтернативних образовних праваца, у свету и код нас, који се ослањају на холистички приступ у образовању. Променама у Законској регулативи у вези са образовним програмом у Србији мењају се и унапређују, облици васпитно-образовног рада, општи исходи и стандарди образовања и васпитања и принципи на којима се заснива образовни процес. Тако и образовно-васпитне установе у Србији постају места где се знање преноси и стиче на начин који је прилагођен деци овог времена и омогућује им да развијају вештине неопходне за 21. век и у потпуности остваре све своје капацитете.

Климатски пакет на иновативан и интерактиван начин представља садржај који се, уз примену холистичког приступа, може представити деци од предшколског до средњошколског узраста. Како каже Анђело Џулијани, познати амерички писац и стручњак за иновационе технологије у образовању : „Наш посао није да припремимимо ученике за нешто. Наш је задатак да помогнемо ученицима да се припреме за било шта.“

Климатски пакет и предшколско васпитање и образовање

Предшколско васпитање и образовање је први степен образовно-васпитног процеса, и мада се у знатној мери разликује од основне и средње школе, подједнако је, ако не и више, важан за формирање и развој личности, јер се код детета у периоду од рођења до 7. године покрећу и активирају физичке и психичке основе и стичу се уверења о себи и  свету око себе, која касније кроз живот утичу на стварање одређених навика и понашања. Задатак васпитача је да помогне сваком детету да учи на начин који је за њега најприроднији и да развија вештине и компетенције које ће помоћи да се дете припреми за улазак у свет одраслих.

Издавачка кућа Klett из Београда је 2013. године, у сарадњи са пок. Жаном Борисављевић, припремила видео презентацију намењену васпитачима под називом „Предшколско дете и вишеструка интелигенција“, која може да помогне у разумевању дечијих развојних потреба и способности за усвајање знања.

Нове основе програма предшколског васпитања и образовања симболично назване „Године узлета“ су засноване на савременим теоријским сазнањима, међународним документима образовне политике и примерима добре инклузивне праксе. Предшколске установе у Србији су започеле сукцесивни, прелазак на рад према новим основама од септембра 2019. године, а 2022. године ће све установе у Србији у планирању свог рада примењивати нове основе.

Тренутно се у предшколским установама у Србији васпитно-образовни процес обавља по још увек важећим моделу  А и моделу  Б, и по програму „Године узлета“ (у 6 градова и 5 општина које су 2019. почеле да га примењују).

У три табеле на крају Водича су дати предлози за корелацију садржаја Климатског пакета са садржајима Основа предшколског програма васпитања и образовања. Прве две табеле представљају Модел А и Модел Б, који полазе од истих општих циљева (упознавање и овладавање самим собом; развијање односа и сазнања о другим људима; изграђивање сазнања о окружењу и начинима деловања на њега), али се разликују према препорученим садржајима (модел А ставља акценат на социоемоционални развој детета, а модел Б на интелектуални). Трећа табела повезује садржаје Климатског пакета са циљевима предшколског васпитања и образовања усмерених на подршку добробити детета (Подршка персоналној добробити; Подршка делатној добробити детета; Подршка социјалној добробити детета.)

Оно што је очигледно у све три табеле је да се садржаји Климатског пакета могу повезати и примењивати са активностима прилагођеним узрасту и дечијим способностима, како би се развијале кључне образовне компетенције за целоживотно учење у предшколском васпитању и образовању.

Деца предшколског узраста уче кроз игру. Игра је начин на који упознају себе, свет око себе и односе који у њему владају. Како је рекао велики научник Алберт Ајнштајн: „Игра је највиши облик истраживања.“.

Примери активности за рад са децом кроз које, на њима прилагођен начин, она усвајају садржаје Климатског пакета

Пример 1:

Овај пример је из табеле бр. 8 и приказује обраду садржаја Климатског пакета, Потпоглавље 2.2. у Приручнику: Како климатске промене утичу на…живи свет.

С обзиром да се у предшколским установама (ПУ) васпитно-образовни процес реализује кроз интегрисано учење и да деца уче кроз игру, покрет, песму и различите уметничке форме, све садржаје им треба на тај начин представљати и тако их укључивати у процес усвајања садржаја Климатског пакета.

• Испричати реверзибилну причу о шумском пожару (који је био последица врелог лета и велике суше), у којем је изгорео део шуме из којег су животиње бежале до реке, одређеним редоследом (за развој математичко-логичких способности).
• У сали, или на полигону за игру „оживети“ причу: Како су скакутали зечеви бежећи из шуме; како су пузале змије пред ватром; како су трчали медвед, корњача, јелен и друге животиње (за развијање телесно-кинестетичких способности).
• Илустровати: У делу радне собе одређеном за ликовно стваралаштво деци омогућити да илуструју причу, део шуме који гори, пут којим су животиње бежале до реке… (за развој визуелно-просторних способности).
• Драматизација приче: Како су се осећале животиње које су бежале из шуме, о чему су размишљале (за развој језичких и интерперсоналних способности).

Пример 2:

Ово је пример реализоване активности у вртићу Маштоленд, у оквиру пројекта Одрживи развој у предшколском програму. Одлично илуструје како се деци може приближити садржај Климатског пакета у делу Приручника 3.4.Како могу помоћи планети? Смањите свој угљенични отисак.

Васпитачица Сања Остојић из вртића „Маштоленд“ је са децом креирала друштвену игру за одрживи развој на тему рационалне потрошење воде: Одговорна потрошња воде. У игри могу да учествују најмање два играча. Не постоји ограничење за максималан број играча. Код одређених поља су облачићи у којима пишу упутства која се читају у току игре. Да би се игра олакшала, због деце која не умеју да читају написани су бројеви “+1” (идеш једно поље унапред) или “-2” (идеш два поља уназад) и то им је објашњено пре почетка игре. Када се игра започне, код првог облачића је написано следеће и тако редом (за сваки облачић је текст, односно поруке које се налазе у њему):

Заврнуо си славину. Браво! Иди једно поље напред.

Туширањем се троши мање воде, иди једно поље напред.

Требало је да напуниш машину до краја, врати се два поља назад.

Уштедео си воду, очистио си двориште метлом.

Ниси заврнуо славину док си сапуњао посуђе. Иди једно поље назад.

Ниси зачепио судоперу док си прао посуђе. Прати стрелицу и врати се назад.

Сакупљаш кишницу да би залио биљке. Браво!

Победник је онај који први дође до последњег поља у игри. Циљ ове игре јесте да покаже деци на који начин могу рационално трошити воду и шта је оно што се ради погрешно и како се то може исправити.

Климатски пакет и основношколско образовање и васпитање

Основно образовање у Србији је, као делатност од непосредног друштвеног интереса обавезно и остварује се као јавна служба, у два образовно-васпитна циклуса. Први циклус, који обухвата од 1. до 4. разреда организован је као разредна настава, а изузетно за ученике првог циклуса може да се организује предметна настава из страног језика, изборних и факултативних предмета, у складу са Законом о основном образовању и васпитању. Други циклус и трећи циклус обухвата 5-8. разред и 1-4. разред средње школе и организован је кроз предметну наставу.

Закон о основном образовању и васпитању дефинише обавезу школе да реализује ваннаставне активности ученика у области науке, технике, културе, уметности, медија и спорта, а ради јачања образовно-васпитне делатности школе, подстицања индивидуалних склоности и интересовања, садржајног и целисходног коришћења слободног времена, као и ради богаћења друштвеног живота и разоноде ученика, развијања и неговања другарства и пријатељства (члан 42., Закон о основном образовању и васпитању).

Теме о заштити животне средине се остварују на основу школског програма који се доноси у складу са Законом о основном образовању и васпитању и садржи дефинисан програм заштите животне средине, а ваннаставне активности дају слободу у избору и реализацији наставних тема. Рализација активности које се баве темом климатских промена у оквиру ваннаставних активности укључују не само ученике и запослене у школи, већ и родитеље и  представнике институција и организација у локалној заједници. Код ученика се на тај начин омогућава развој креативности, вештина и стицање кључних и међупредметних компетенција.

У сваком образовном систему, тако и у нашем, наставник је најважнији фактор, од којег у највећој мери зависи како ће се одвијати образовни процес. Од ентузијазма, креативности и иницијативе наставника највише зависи у којој ће се мери ученици укључити у наставне и ваннаставне активности.

Питање је времена када ће учење о климатским променама постати обавезан део школских програма у Србији. Италија од јесени 2020. постаје прва земља у свету која учење о климатским променама и одрживом развоју уводи у обавезну школску наставу. Према речима италијанског министра образовања, Лоренца Фјорамонтија, ученици ће те часове похађати од првог разреда основне школе па до завршетка средње школе.

Предлози реализације часова и активности са ученицима од 1. до 4. разреда

Садржај Климатског пакета је могуће прилагодити узрасту деце са којом се ради и обрадити га на креативан и интерактиван начин који подстиче проактивно и критичко мишљење и изградњу одрживих стилова живота. Рад би требало заснивати на радионичарском приступу кроз употребу различитих метода као што су рад у пленарним и малим групама, рад у пару, тимски рад у локалној заједници, играње улога, дизајнерско осмишљавање, дебатни клуб, употреба цртежа, графита, стрипа, плеса, перформанса, флеш моб апликација, видео продукције, драме у образовању. Такође би било пожељно укључити методе које подстичу кокреацију, тимски рад и коришћење модерних технологија.

Овакав приступ прати иновативне концепте у образовању и боље је прилагођен садашњим генерацијама деце и њиховим потребама, капацитетима и вештинама. У складу је и са повратним информацијама о Климатском пакету које су добијене од учесника фокус групе – деце , одржане 24. маја 2020. године. На фокус групи, коју је реализовао „Миксер“ у фази прилагођавања Климатског пакета локалним приликама, учествовала су деца узраста од 8 до 13 година.

Током радионице пилот група деце је прошла кроз цео приручник, детаљно проучила један садржај (потпоглавље Приручника 2.9. Како климатске промене утичу на… градове и здравље људи) и дала своје мишљење које је у наставку истакнуто у сажетој форми и које треба имати у виду током примене садржаја из Климатског пакета:

• Деца су веома заинтересована за тему климатских промена и сматрају да су теме садржане у Климатском пакету занимљиве и добро одабране;
• Деца сматрају да би требало побољшати визуелни приказ приручника како би се теме учиниле атрактивнијим, боље држале пажњу и како би се омогућило њихово боље разумевање;
• Деца сматрају да је неопходно да се садржај лекција представи на интерактиван начин и да им се омогући да изразе своје ставове кроз рад у тимовима.

Млађа деца су на неке делове из Приручника реаговала са забринутошћу, тако да би приликом припремања и обраде садржаја требало истицати примере добре праксе и стратегије које се у свету развијају и примењују, да би се проблеми на које се указује у Приручнику превазишли.

Кад год је то могуће, деци узраста од 6 до 13 година (предшколско образовање и основна школа) континуирано треба подизати ниво свести и знања о темама обрађеним у Климатском пакету кроз остваривање њихових креативних потенцијала и употребу модерних информационо-комуникационих технологија.

Наредни примери повезивања садржаја Климатског пакета са наставом од 1. до 4. разреда показују неке начине представљања ове значајне теме, али као што је већ наведено, имплементација садржаја зависи пре свега од афинитета и креативности наставника.

Примери који следе представљају начин повезивања садржаја Климатског пакета са наставом од 1. до 4. разреда основне школе.

1. 1. Учитељица Луција Тасић је написала кратку причу о планети Земљи, Моја тужна прича, коју је искористила да са ученицима 4. разреда, у оквиру предмета Чувари природе, обради тему Планета Земља, са задацима:

Образовни задаци	Разумевање узрока промене климе на Земљи и да је људски фактор највише томе допринео.
	Разумевање да поред позитивног, постоји и негативан утицај човека на природу који је последњих деценија све већи.
Функционални задаци	Да схвате опасност која прети нашој планети због негативног утицаја човека на природу.
	Да схвате да и деца могу да утичу на чување планете.
	Да утичу на свест одраслих.
Васпитни задаци	Развијање свести ученика o потреби очувања животне средине.
	Развијање љубави према природи и планети.
	Развијање сарадње.

У реализацији часа су коришћена наставна средства: Power Point презентација, илустрације планете Земље некад и сад, текст „Моја тужна прича“, наставни листићи за рад у пару.

Облици наставног рада: Групни, индивидуални, фронтални рад у пару

Корелација: Музичка култура, ликовна култура, српски језик

На овај начин садржај Климатског пакета (потпоглавље Приручника 1.4. Климатске промене данас) се представља деци онако како је њима најприродније. Деца код које је доминантна лингвистичка интелигенција ће кроз читање и препричавање приче најлакше усвојити знања, деца са развијеном визуелно-просторном интелигенцијом ће илустровањем приче доживети и усвојити садржај.

2. Виртуелна сликовница Патак Јуниор и дух Зеленог језера је пример коришћења медија који су деци блиски. Реч је о поучној причи о бризи за природу, о добрим међусобним односима и разним страховима с којима се сусреће свако дете. Патак Јуниор помаже пријатељима да створе присна пријатељства и савладају своје страхове, док притом заједно брину за чистије окружење. Укључивањем ове сликовнице у садржај часа (српски језик, свет око нас, природа и друштво…) деци се приближава садржај Климатског пакета (потпоглавље Приручника 2.4.Како климатске промене утичу на…водене ресурсе), а такође се остварују циљеви и задаци програма образовања:

– развијање свести о значају заштите и очувања природе и животне средине; усвајање, разумевање и развој основних социјалних и моралних вредности демократски уређеног, хуманог и толерантног друштва;

– развијање и неговање другарства и пријатељства, усвајање вредности заједничког живота и подстицање индивидуалне одговорности.

Ова сликовница је предложена и за рад у предшколским установама (табеле бр. 1, 2 и 3), а  рад се, у сваком случају, организује на начин и коришћењем средстава која су примерена дечијем узрасту и развојним способностима.

3. Снимак луткарске представе Еколошка бајка представља пример коришћења нових информационо-комуникационих технологија, као увод у обраду тема везаних за садржај Климатског пакета (потпоглавље Приручника 2.2. Како климатске промене утичу на биљке и животиње), значај заштите животне средине и одрживи развој.

Један од добрих начина у спровођењу оваквог приступа је креирање кратких едукативних филмова на различите теме у вези са климатским променама.

Овакав начин рада захтева додатне вештине учитеља/наставника/тренера уколико се реализује самостално. У наставку је кратко објашњење корака које би требало спровести током припреме кратких филмова на одабране теме у вези са климатским променама:

1. Упознавање учесника са темом у вези са климатским променама и подела у тимове који ће радити на припреми филмова.

Као припрему за снимање кратке форме филма, наставник/едукатор реализује одабрани садржај из Климатског пакета у оквиру посебног часа или радионице, према личном избору, уз учешће учесника у селекцији садржаја. На овај начин учесници се упознају са карактеристикама теме и тако се обезбеђује квалитетно креирање драмског заплета.

2. Креирање драмског заплета и синопсиса филма.

Едукатор учесницима даје задатак да креирају једноставан драмски заплет из свакодневног живота који кроз сукоб протагонисте и антагонисте одсликава проблеме у области климатских промена. Протагониста је носилац главне радње и идеје филма. Антагониста је носилац „контрарадње“ који предстаља препреку или више препрека за протагонисту, на његовом путу ка остваривању одговорног и одрживог начина живота као одговора на климатске промене. Закључак приче треба да носи поруку која позива на одговорно и одрживо поступање. Када осмисле драмски заплет учесници треба да напишу основне радње сценарија (синопсис) и да графички прикажу причу кроз неколико поређаних сличица пратећи садржај основне радње.

3. Писање сценарија филма

Учесници имају задатак да напишу сценарио за филм. У наставку је упутство за писање сценарија:

• Погледати основну идеју филма која је садржана у синопсису.
• Погледати књигу снимања која представља сегментирани, визуализовани низ сцена.
• Одредити тачан број карактера, од протагонисте и антагонисте, који су у главним услогама, до спредних, али једнако важних улога. Свим ликовима дати имена у складу са темом. Могу бити реална или стилизована.
• Одредити место радње или више њих. Осмислити костимографију и сценографију. Припремити реквизите. Ако има потребе за музиком, осмислити је.
• Започети писање. Свака сцена почиње описом дана, сценографије, као и описом кретњи и поступака актера филма пред изговарање дијалога. То су дидаскалије као неизоставни део сценарија. Музичке акценте такође маркирати. Која музика је у питању и у ком трајању.
• Започети писање дијалога. Дијалози се пишу испод описа сцена у нешто ужем графичком формату како би текст био прегледнији.
• Прича треба да буде што јаснија, а карактери што различитији. Фокусирати се на однос протагонисте и антагонисте. Након њиховог сучељавања током заплета, развијати даље њихов однос до коначног разрешења.
• Разрешење увек коресподира са афирмацијом одрживих начина поступања у вези са климатским променама.

Овакав начин рада може се реализовати и у сарадњи са невладиним удружењима, локалним позориштима, волонтерима који имају знања у области продукције, филмским или драмским студијима. Сви ови актери могу да пруже подршку у модерирању радионица, припреми сценарија, режији и продукцији, а њихово учешће, поред подршке у реализовању радионица подстиче и развијање значаја сарадње, кокреације и холистичког приступа у обради ове важне области.

Предлози реализације часова и активности са ученицима од 5. до 8. разреда за предмете који нису обухваћени табелама

Наставни планови и програми за реализацију наставе од 5. до 8. разреда укључују садржаје који се могу повезати са садржајем Климатског пакета, што је табеларно представљено на крају Водича.

Како бисмо охрабрили и инспирисали све предметне наставнике да примењују Климатски пакет у настави или у оквиру ваннаставних активности, припремили смо примере интердисциплинарних и угледних часова, ваннаставних активности, и програма и пројеката који укључују ученике од 5. до 8. разреда.

1. Пројектна настава

Фазе пројектне наставе:

1. Планирање (тема, циљ, активности…)
2. Реализација пројектних активности
3. Презентовање/промовисање пројекта
4. Евалуација и рефлексија о пројекту

Елементи пројектне наставе:

1. Међупредметне компетенције
2. Исходи предмета
3. Међупредметна корелација
4. Дефинисање теме пројекта
5. Активности ученика и наставника
6. Временска динамика
7. Ресурси
8. Праћење и вредновање

Пример: Интердисциплинарни час биологије, хемије, физике, математике, географије и других наведених предмета Тема: Биодиверзитет

Биодиверзитет се може обрадити кроз интердисциплинарну тј. интегративну наставу посматрајући ову тему кроз различите дисциплине. На тај начин ће бити у вези са више тема из Климатског пакета.

Табела: Интердисциплинарна настава на примеру теме Биодиверзитет

Предмет	Тема: Биодиверзитет	Повезивање са садржајем Климатског пакета (потпоглавља из Приручника)
Математика	Ученици анилизирају графиконе, хистограме, сегменте „питице“ који се односе на укупну бројност појединих група организама на Земљи или на проценат угрожених појединих група организама током историје. Ученици имају прилику да примене математичка знања у разумевању климатских промена и разлика.	1.3.Како се и зашто мењала клима 1.4.Климатске промене данас
Географија	Ученици користе географску карту уочавајући распоред појединих биома повезујући врсте које ту живе или на карти Србије уносе податке о распрострањењу појединих врста. Ставља се акценат на поређење карте климатских зона на Земљи са физичко-географском картом света и Србије и на последице климатских промена. Овај детаљ обезбеђује повезивање садржаја из математике,  биологије, и географије.	1.2.Врсте климе и климатске зоне
Биологија	Ученици проучавају IUCN-ову листу угрожености појединих врста или таксона ширење инвазивних врста.	2.2.Како климатске промене утичу на… живи свет
Историја	Ученици могу да повезују човеков однос према одређеним врстама (нестанак птице додо, голуба селца, тарпана, степског говечета, европског бизона, сајга антилопе… доласком човека).	1.3. Како се и зашто мењала клима у прошлости
Српски језик	Ученици анализирају одређене текстове из новина или књижевности разговарајући о разноврсности живог света и климатским променама.	1.4. Климатске промене данас 2.2.Како климатске промене утичу на… живи свет
Страни језик	Ученици уче одређене појмове које се односе на биодиверзитет, угроженост, заштиту на датом страном језику.	2.2.Како климатске промене утичу на… живи свет
Хемија	Ученици уче о нестанку врста мењањем концентрације појединих гасова у животној средини и користе знања стечена на часовима биологије.	1.1. Клима и време 3.3. Угљенични отисак
Ликовно васпитање	Рециклажа старе одеће: На старим мајицама насликати угрожене врсте биљака и животиња или написати поруку.	2.2.Како климатске промене утичу на… живи свет
Грађанско васпитање	Утицај ветрогенератора на миграције птица и других животиња.	3.1.6.Предности и недостаци различитих извора енергије
Чувари природе	Утицај климатских промена на поједина станишта.	2.6. Како климатске промене утичу на… приобалне регионе

Пример: Угледни час математике и информатике и рачунарства Тема: Енергетска ефикасност

Вештина аргументоване расправе на тему која је у вези са садржајем из Климатског пакета из дела Приручника: 3.2.Енергетска ефикасност и уштеда енергије. Дебата се спроводи према унапред утврђеним правилима и унутар временских ограничења. Током дебате се развијају:

• комуникацијске и социјалне вештине
• логичко и критичко размишљање
• учествовање у тимском раду
• емпатија и толеранција
• самопоуздање и сигурност у јавном наступу
• вештина истраживања неке теме

 

 

Пример: Нуклеарна енергија за или против! Тема: Примена нуклеарне енергије и радиоактивног зрачења. Веза са садржајем из Климатског пакета: потпоглавље Приручника 3.1.6.Предности и недостаци различитих извора енергије

 

Ученицима се поставља могућност да, након читања поменутог дела Климатског пакета, сачине две групе, једна у којој ће се наћи ученици који сматрају да је енергетска ефикасност део делокруга рада индустријских објеката, док је друга група ученика става да се енергетска ефикасност мора спроводити код сваког појединца и на сваком месту. Наставник својим питањима усмерава коментаре ученика, фокусирајући их на садржаје који су обрађивани у оквиру рада из предмета математика и информатика и рачунарство. Завршетак дебате се у облику одређених порука дефинише и бележи на паноу и поставља на место видно за остале ученике у школи.

2. Угледни часови

Угледни часови се према својој организационој структури реализују на уобичајен начин, али на вишем и квалитетнијем нивоу. Могу се организовати на нивоу предметне и разредне наставе. То су часови који су припремљени и реализовани за углед другима тако што ће се проблем климатских промена приказати на другачији, занимљив и учесницима пријемчив  начин.

Пример угледног часа математике и географије: Потрошња енергије у свету Тема: Графици и дијаграми Веза са садржајем из Приручника Климатског пакета: поглавља 3.1.4. Нуклеарна енергија  и 3.2.1. Превоз са смањеним утицајем на животну средину.

На часу се приказују вредности емисије гасова са ефектом стаклене баште пореклом од фосилних горива као и последице климатских промена на дужи временски период, са циљем одређивања њихових утицаја на привредне делатности, при чему се користе дијаграми и графички прикази, као директна веза између поменутих предмета.

3. Тематски, јавни часови

Користе се најчешће приликом обележавања неких важних националних и/или међународних датума. Циљ оваквих часова је да се на различите начине, из различитих углова прикаже одређена тема, у овом случају тема из наставног предмета и разреда која је у вези са садржајем из Климатског пакета.

Пример: Дан биодиверзитета (биологија, географија, математика, хемија, физика). Тема: Антропогени фактор и облици загађења. Веза са садржајем из Климатског пакета: потпоглавље Приручника 2.2. Како климатске промене утичу на… живи свет.

 

На часу се приказује значај биодиверзитета и утицај климатских промена на нестајање појединих врста. Час се може реализовати са представницима локалне заједнице, преко Савета за одрживи развој, управљача Заштићеног природног добра, и/или Удружења грађана-невладиних организација.

4. Примери за поједине предмете

Српски језик и књижевност

Пети разред:

Тема: Природа и осећања Област: Књижевност Наставна јединица: Зимско јутро, Војислав Илић; Веза са Климатским пакетом: потпоглавље Приручника 2.1. Како климатске промене утичу на… време Предлог: час обраде;

 

На часовима српског језика и књижевности у петом разреду обрађује се тема Природа и осећања. Наставник може да повеже ову тему са садржајем Климатског пакета (потпоглавље Приручника 2.1. Како климатске промене утичу на… време), тако што ће у уводном делу часа направити везу са делом који се односи на утицај климатских промена на време, повезати са годишњим добима, уочити да ли долази до промена у годишњим добима као последице климатских промена; у завршном делу часа – израдити пано са препорукама за ублажавање климатских промена.

Тема: Животни изазови Област: Књижевност Наставна јединица: Плава мачка – Никола Тесла, Гроздана Олујић; Веза са Климатским пакетом: потпоглавља Приручника 3.1.2. Главни извори енергије; 3.1.1. Шта је енергија? ; Предлог: час обраде;

 

Наставник може направити везу са Климатским пакетом (потпоглавља Приручника 3.1.2. Главни извори енергије; 3.1.1. Шта је енергија?) тако што ће у уводном делу часа да разговара са ученицима о врстама енергије. Ученицима се задаје истраживачки рад на тему „Живот и дело Николе Тесле“, који се представља на почетку главног дела часа. На крају часа, ученици презентују резултате својих истраживања.

Тема: Животни изазови Област: Књижевност Наставна јединица: Успомене, доживљаји, сазнања, Милутин Миланковић (одломак); Веза са Климатским пакетом: потпоглавља Приручника 3.1.2. Главни извори енергије; 3.1.1. Шта је енергија? Предлог: истраживачки рад ученика

 

Наставник српског језика може повезати Климатски пакет (потпоглавља Приручника 3.1.2. Главни извори енергије; 3.1.1. Шта је енергија?) тако што ће задати ученицима истраживачки рад на тему „Живот и дело Милутина Миланковића“, који ће представити у виду презентације. Овај садржај се може повезати и са географијом – Сунчев систем (видети о Милутину Миланковићу и потпоглавље Приручника 1.3.3. Узроци климатских промена: током векова). У завршном делу часа могуће је организовати и кратак квиз знања кроз асоцијације које су у вези са књижевним делом Милутина Миланковића, енергијом и Сунчевим системом.

Шести разред:

Тема: Свет детињства Област: Књижевност Наставна јединица: Хвала Сунцу, земљи, трави, Стеван Раичковић; Веза са Климатским пакетом: потпоглавља Приручника 3.1.1. Шта је енергија?; 3.4. Како могу помоћи планети? Смањење угљеничног отиска; Предлог: час обраде;

 

У шестом разреду се према наставном плану обрађује тема Свет детињства која се може повезати са садржајем Климатског пакета (потпоглавља Приручника 3.1.1. Шта је енергија? 3.4. Како могу помоћи планети? Смањење угљеничног отиска) тако што се у уводном делу часа кроз асоцијације на тему енергије, износе закључци о значају соларне енергије. У завршном делу часа подстичу се ученици на размишљање како да својим поступцима смање утицај на животну средину.

Седми разред:

Тема: Слике из маште Област: Књижевност Наставна јединица: Земља је у квару, Душица Лукић; Веза са Климатским пакетом: потпоглавља Приручника 1.4. Климатске промене данас ; 3.4. Како могу помоћи планети? Смањење угљеничног отиска; Предлог: час обраде;

 

Наставна јединица „Земља је у квару“, Душица Лукић, обрађује се према програму из српског језика и књижевности у седмом разреду, у оквиру теме „Слике из маште“ (област књижевност). Наставник српског језика и књижевности може направити везу са Климатским пакетом (потпоглавља Приручника 1.4. Климатске промене данас; 3.4. Како могу помоћи планети? Смањење угљеничног отиска) кроз упућивање ученика на истраживачки задатак са темом „Утицај климатских промена на живи свет“, коју ће ученици представити у уводном делу часа. Циљ је да ученици дођу до маштовитог и едукативног закључка зашто је „Земља у квару“. Након обраде књижевног текста, у завршном делу часа „преписати лекове“ којима ће се живот на планети учинити здравијим.

Тема: Слике природе Област: Књижевност Наставна јединица: Потера за пејзажима, Пеђа Милосављевић; Веза са Климатским пакетом: потпоглавље Приручника 2.9. Како климатске промене утичу на… градове и здравље; Предлог: час обраде;

 

Наставна јединица „Потера за пејзажима“, Пеђе Милосављевића је веома је погодна за повезивање са садржајима Климатског пакета (потпоглавље Приручника 2.9. Како климатске промене утичу на… градове и здравље). Предлог је да се спроведе истраживачки рад ученика о клими у градским срединама који се помињу у тексту, и да се прикаже у презентацији у уводном делу часа. Други истраживачки рад може да се односи на  уочене климатске промене у садашњем тренутку (позвати се на поуздане Интернет изворе, на медијске објаве) изложити у завршном делу часа. Повезати са уводим и главним делом часа у коме ће се говорити пределима који су описани, направити јасну заокружену целину, тако да час добије прстенасту композицију.

Осми разред:

Тема: Трагом речи Област: Књижевност Наставна јединица: Африка, Растко Петровић; Веза са Климатским пакетом: потпоглавља Приручника 1.4. Климатске промене данас; 1.1. Клима и време; 1.2. Врсте климе и климатске зоне; Предлог: кратка презентација

 

Према наставном плану за осми разред, из српског језика и књижевности и обради наставне јединице „Африка“, Растка Петровића, може се направити на следећи начин. У уводном делу часа могуће је приказати кратку презентацију о климатским променама. У главном делу часа могуће је обрадити наставну јединицу кроз задатке базиране на садржају из Радне свеске. У завршном делу часа треба подстаћи излагање ученика на тему „Климатске промене данас“, повезујући овај део часа са уводним делом. Презентацију обогатити графичким приказима значајних детаља који се односе на цивилизацијске особености афричког простора, биљног и животињскогсвета Африке.

 Енглески језик

Разред: пети

Тема: Towns and cities Наставна јединица: Towns and cities Веза са Климатским пакетом: потпоглавља Приручника 2.9. Како климатске промене утичу на… градове и здравље; 3.2.3. Зелена градња. Пасивне и активне зграде; 3.2.4. Зелени градови; Предлог: пројектна настава;

 

У оквиру наставне јединице Towns and cities може се успоставити веза са Климатским пакетом (потпоглавља Приручника 2.9. Како климатске промене утичу на… градове и здравље; 3.2.3. Зелена градња. Пасивне и активне зграде; 3.2.4. Зелени градови). Предлог је да се реализује као пројектна настава. Ученици у групама (4 група), у периоду од две недеље истражују градове света (број становника, географски положај, јавни превоз, градско зеленило, одрживост градских средина…). Пета група ученика се бави истраживањем градова у Србији. Током рада  консултовати се  са наставницима биологије и географије. Као производ пројектне наставе проистиче угледни час на тему Towns and cities, са уводним делом часа о зеленим градовима и зеленим конструкцијама.

Тема: Wild life Наставна јединица: Wild life Веза са Климатским пакетом: поглавље Приручника 2. Утицај климатских промена на животну средину и људе. Предлог: интердисциплинарни час са биологијом;

 

Повезивање са Климатским пакетом (поглавље Приручника 2. Утицај климатских промена на животну средину и људе) могуће је остварити кроз реализацију наставне јединице Wild life. Предлог је да се реализује интердисциплинарни час са биологијом. У истраживачким задацима из билогије представити свет дивљине, флору и фауну. У истраживачким задацима из енглеског језика припремити картице са тврдњама које су у вези са темом „Како климатске промене утичу на природу и човека“.

Тема: Food and health Наствна јединица: Food and health; Веза са Климатским пакетом: поглавље Приручника 1. Проблем климатских промена; потпоглавље 2.9.  Како климатске промене утичу на… градове и здравље; Предлог: интердисциплинарни час са биологијом

 

Такође, наставна јединица Food and health се може повезати са Климатским пакетом (поглавље Приручника 1. Проблем климатских промена; потпоглавље 2.9. Како климатске промене утичу на… градове и здравље). Час се може реализовати у сарадњи са наставницима билогије и експертима из локалне заједнице као што су педијатар и нутрициониста. Акценат ставити на утицај климатских промена на здравље људи, као и на уочавање значаја уноса органски произведене хране у односу на брзу храну, уз фокус на усвајање појмова из предмета Енглески језик.

 Разред: шести

Тема: The past+used to… Наставна јединица: The past+used to; Веза са Климатским пакетом: потпоглавља Приручника 1.3.3. Узроци климатских промена: током векова; 1.3.2. Узроци климатских промена: током десетина и стотина хиљада година; Предлог: обрада

У шестом разреду, у плану за енглески језик, усвајају се знања у вези са прошлим временом (област – граматика). Наставна јединица The past+used to се може повезати са Климатским пакетом (потпоглавља Приручника 1.3.3. Узроци климатских промена: током векова; 1.3.2. Узроци климатских промена: током десетина и стотина хиљада година). У уводном делу часа неколико ученика може изложити свој реферат о климатским променама током времена и њиховом утицају на -иви свет и човека. У главном делу часа се за примере реченица могу дати тврдње које су у вези са климатским променама.

Разред: осми

Тема: Medical Matters Наставна јединица: Medical Matters; Веза са Климатским пакетом: потпоглавље Приручника 2.9. Како климатске промене утичу на… градове и здравље; Предлог: дебата

Наставна јединица, Medical Matters, може се повезати са Климатским пакетом (потпоглавље Приручника 2.9. Како климатске промене утичу на… градове и здравље). Предлог је сходно узрасту ученика организовати дебату на тему Медицинска питања и здравље људи услед климатских промена. Поделити ученике у две групе и организовати дебату на којој ће групе изнети своје ставове. У експерте посматраче позвати наставника биологије, лекара, представника медија, представника Ученичког парламента. Час организовати као тематски јавни час.

Руски језик

Разред: шести

Тема: Конкурс Мой родной город; Наставна јединица: Руски градови; Веза са Климатским пакетом: потпоглавље Приручника 2.9. Како климатске промене утичу на… градове и здравље; Предлог: пројектна настава;

По програму за шести разред из предмета руски језик обрађује се наставна јединица Руски градови, у оквиру теме: Конкурс Мой родной город. Веза са Климатским пакетом (потпоглавље Приручника 2.9. Како климатске промене утичу на… градове и здравље ) би се успоставила кроз пројектну наставу. Ученици на једном од часова извлаче цедуљице на којима је име неког од руских градова, а затим по групама припремају презентацију о том граду. Припрема траје око две недеље. У међувремену се консултују се са наставницима географије, који им помажу да одреде климатске зоне у којима се налазе ти градови. Ово је угледни час, као резултат пројектне наставе. У завршном делу часа могуће је развити закључну дискусију на тему: Како климатске промене утичу на живот у градским срединама.

 Разред: седми

Тема: В Сибири Наставна јединица: Сибири; Веза са Климатским пакетом: потпоглавља Приручника 1.1. Клима и време; 1.2. Врсте климе и климатске зоне; Предлог: интердисциплинарни час са биологијом и географијом

Наставну јединицу, В Сибири, (руски језик, седми разред) наставник може повезати на следећи начин са Климатским пакетом (потпоглавља Приручника 1.1. Клима и време; 1.2. Врсте климе и климатске зоне). У уводном делу часа кроз презентацију на рачунару фотографијама представити климу Сибира и промене климе током времена. Презентацију урадити уз консултивање са наставницима географије и биологије.

Француски језик: 

Разред: шести

Тема: Unité  5 Наставна јединица: Le passé compose; Веза са Климатским пакетом: потпоглавља Приручника 1.3.3. Узроци климатских промена: током векова; 1.3.2. Узроци климатских промена: током десетина и стотина хиљада година; Предлог: интерактивни час

Кроз реализацију наставне јединице Le passé compose, може се успоставити веза са Климатским пакетом (потпоглавља Приручника 1.3.3. Узроци климатских промена: током векова; 1.3.2. Узроци климатских промена: током десетина и стотина хиљада година). С обзиром на то да је у питању област граматике, у уводном делу часа неколико ученика може изложити свој реферат о климатским променама током времена и њиховом утицају на живи свет и људе.  У главном делу часа се за примере реченица могу дати тврдње које су у вези са темом климатских промена.

Разред: седми

Тема: Unité 1 Наставна јединица: Les problèmes; Веза са Климатским пакетом: потпоглавље Приручника 2.10. Како климатске промене утичу на… друштвене проблеме; Предлог: дебата

 

Наставна јединица планирана у седмом разреду из француског језика Les problèmes добра је за успостављање везе са Климатским пакетом (потпоглавље Приручника 2.10. Како климатске промене утичу на… друштвене проблеме), како би се подстакло развијање критичког мишљења код ученика. Сходно узрасту ученика могуће је организовати дебату на тему „Социјални проблеми као последица климатских промена“. Две групе ученика дебатују износећи своје ставове. У експерте посматраче треба позвати: наставнике биологије, лекаре, представнике медија, представнике Ученичког парламента. Час организовати као тематски јавни час.

Тема: Unité 6 Наставна јединица: La nature; Веза са Климатским пакетом: поглавље Приручника 2. Утицај климатских промена на животну средину и људе; Предлог: истраживање и презентација

 

Наставна јединица La nature, може се повезати са Климатским пакетом (поглавље Приручника 2. Утицај климатских промена на животну средину и људе) кроз истраживање и излагање ученика коришћењем презентације, а затим кроз вршњачку едукацију (ученици 7. разреда реализују презентацију на часу одељенског старешине у одељењима 8. и 4. разреда).

 Историја

Разред: пети

Тема: Праисторија Наставна јединица: Основне одлике праисторије; Веза са Климатским пакетом: потпоглавље Приручника 1.3.2. Узроци климатских промена: током десетина и стотина хиљада година; Предлог: јавни час

Наставна јединица из историје Основне одлике праисторије која је по програму планирана у петом разреду успоставља везу са Климатским пакетом (потпоглавље Приручника 1.3.2. Узроци климатских промена: током десетина и стотина хиљада годинакроз јавни, угледни час као производ пројектне наставе. У групама се могу представити основне чињенице о праисторији (начин живота, оруђе, оружје, биљни и животињски свет, однос човека према природи, велике сеобе, ледено доба…), док једна од група представља климатске промене током времена. Подршку током рада могуже је потражити од наставника историје, географије и биологије.

Разред: шести

Тема: Нови век Наставна јединица: Открића новог века; Веза са Климатским пакетом: потпоглавље Приручника 3.1.6. Предности и недостаци различитих извора енергије; Предлог: истраживање и презентација

У шестом разреду из наставног предмета историја обрађује се и наставна јединица Открића новог века. Веза са Климатским пакетом (потпоглавље Приручника 3.1.6. Предности и недостаци различитих извора енергије;) успоставља се кроз учешће ученика у реализацији наставне јединице припремањем презентација о различитим облицима и изворима енергије који су коришћени током одређених историјских периода. Након истраживања по групама, ученици презентују резултате својих истраживачких задатака.

Тема: Нови век Наставна јединица: Џемс Ват – проналазак парне машине; Веза са Климатским пакетом: потпоглавља Приручника 3.1.6. Предности и недостаци различитих извора енергије; 3.1.1. Шта је енергија? Предлог: истраживање и презентација

Наставна јединица Џемс Ват – проналазак парне машине, може се повезати са Климатским пакетом (потпоглавља Приручника 3.1.6. Предности и недостаци различитих извора енергије; 3.1.1. Шта је енергија?) учешћем ученика у реализацији презентација о периоду у коме је живео Џем Ват и како је проналазак парне машине утицао на даљи ток историје људског друштва и животну средину.

 Разред: седми

Тема: Нови век Наставна јединица: Привредне промене у свету крајем 19. и почетком 20. века; Веза са Климатским пакетом: потпоглавље Приручника 3.2. Енергетска ефикасност и уштеда енергије Предлог: истраживање и презентација

 

У седмом разреду из наставног предмета историја планирана је обрада наставне јединице Привредне промене у свету крајем 19. и почетком 20. века. Учешћем ученика у реализацији наставне јединице кроз припремање презентација о животу у том периоду, изворима енергије и односу људи према потрошњи енергије успоставља се веза са Климатским пакетом (потпоглавље Приручника 3.2. Енергетска ефикасност и уштеда енергије;).

Разред: осми

Тема: Нови век Наставна јединица: Промене у свету после II светског рата; Веза са Климатским пакетом: потпоглавља Приручника 3.2. Енергетска ефикасност и уштеда енергије; 3.1.4. Нуклеарна енергија; Предлог: истраживање и презентација

 

Програмом за осми разред из историје је предвиђена обрада наставне јединице Промене у свету после II светског рата. Наставник може да подстакне ученике да својим учешћем реализују наставну јединицу у облику презентација о коришћењу необновљивих и обновљивих извора енергије, новим енергетски ефикасним технолошким достигнућима који ће се користити у будућности и сл. Тиме ће се повезати садржај (потпоглавља Приручника 3.2. Енергетска ефикасност и уштеда енергије; 3.1.4. Нуклеарна енергија) из Климатског пакета.

Грађанско васпитање

Разред: седми

Тема: Грађанин Наставна јединица: Грађанин и политика у садашњости; Веза са Климатским пакетом: потпоглавља Приручника 2.9. Како климатске промене утичу на… градове и здравље; 2.10. Како климатске промене утичу на… друштвене проблеме; Предлог: дебата

 

У оквиру наставне јединице „Грађанин и политика у садашњости“ могуће је повезивати садржаје Климатског пакета (потпоглавља Приручника 2.9. Како климатске промене утичу на… градове и здравље; 2.10. Како климатске промене утичу на… друштвене проблеме) кроз организовање дискусије о утицају климатских промена на социјална питања. У дискусију је могуће укључити експерте из локалне заједнице који се баве питањима одрживог развоја и заштите животне средине. Час се може реализовати као јавни час.

Разред: осми

Тема: Медији у савременом друштву Наставна јединица: Деца и медији; Веза са Климатским пакетом: потпоглавље Приручника 2.10. Како климатске промене утичу на… друштвене проблеме; Предлог: реализација истраживања јавног мњења путем анкете

На часу грађанског васпитања, у осмом разреду, могуће је повезати садржаје наставне јединице „Деца и медији“ са Климатским пакетом (потпоглавље Приручника 2.10. Како климатске промене утичу на… друштвене проблеме). Потребно је организовати истраживање јавног мњења, путем анкете. Питања базирати на познавању климатских промена и њиховог утицаја. Након тога, у сарадњи са наставником информатике и рачунарства, урадити анализу анкете и презентацију. У сарадњи са неким од локалних медија урадити кратку јавну вест у којој ће ученици бити извештачи. Резултате истраживања могуће је поставити на сајт школе и/или на сајт сарадника из локалне заједнице.

Грађанско васпитање и математика

Кроз угледни час се може обрадити тема: Утицај климатских промена на положај жена у друштву. Подела  ученика у групе и одређивање задатака:

• одредити неколико економски развијених и неразвијених држава за истраживање и прикупљање података;
• направити разлику у положају жена у друштву економски богатих и сиромашних држава;
• доношење закључка;
• графичка израда резултата истраживања.

Чувари природе

Разред: пети

Тема: Природна богатсва (ресурси) и одрживо коришћење Наставна јединица: Обновљиви и необновљиви природни ресурси Веза са Климатским пакетом: потпоглавља Приручника 3.1.5. Обновљиви извори енергије; 3.1.6. Предности и недостаци различитих извора енергије; Предлог: дискусија, игра

 

У петом разреду из предмета Чувари природе обрађује се наставна јединица „Обновљиви и необновљиви природни ресурси“ која је одговарајућа за повезивање са садржајима из Климатског пакета (потпоглавља Приручника 3.1.5. Обновљиви извори енергије; 3.1.6. Предности и недостаци различитих извора енергије). Овај час могуће је реализовати у виду дискусије на тему различитих извора енергије. Треба направити картице са сликама обновљивих и необновљивих извора енергије и играти се са ученицима тако да они извлаче и распоређују картице у одговарајућу колону. Када извуку одређену картицу, потребно је да објасне предности и мане тог извора енергије.

Тема: Природна богатсва (ресурси) и одрживо коришћење Наставна јединица: Обновљиви и необновљиви природни ресурси Веза са Климатским пакетом: потпоглавља Приручника 3.3. Угљенични отисак; 3.4. Како могу помоћи планети? Смањење угљеничног отиска; Предлог: округли сто

У оквиру наставне јединице „Обновљиви и необновљиви природни ресурси“ која је одговарајућа за повезивање са садржајима из Климатског пакета ( потпоглавља Приручника 3.3. Угљенични отисак; 3.4. Како могу помоћи планети? Смањење угљеничног отиска) може се организовати дискусију на тему природних ресурса, како их користимо и како можемо да смањимо наш притисак на планету, односно како да смањимо угљенични отисак.

Разред: шести

Тема:    Одговоран однос према разноврсности живог света Наставна јединица: Заштићене биљке Србије Веза са Климатским пакетом: потпоглавља Приручник 2.2. Како климатске промене утичу на… живи свет; 2.3. Како климатске промене утичу на… шуме; Предлог: дискусија

 

У шестом разреду из предмета Чувари природе обрађује се наставна јединица „Заштићене биљке Србије“ која је одговарајућа за повезивање са садржајима из Климатског пакета (потпоглавља Приручника 2.2. Како климатске промене утичу на… живи свет; 2.3. Како климатске промене утичу на… шуме). Могуће је дискутовати са ученицима о угрожености биљних и животињских врста, да ли су све биљне и животињске врсте угрожене директним деловањем човека, да ли на неке биљне и животињске врсте у нашој земљи делују климатске промене и на који начин (сушење шума, поплаве, суше).

Тема: Одговоран однос према разноврсности живог света Наставна јединица: Заштићене биљке и животиње Србије Веза са Климатским пакетом: потпоглавља Приручника 2.2. Како климатске промене утичу на… живи свет; 2.3. Како климатске промене утичу на… шуме; Предлог: дебата и/или округли сто

У оквиру наставне јединице „Одговоран однос према разноврсности живог света“ која је одговарајућа за повезивање са садржајима из Климатског пакета (потпоглавља Приручника 2.2. Како климатске промене утичу на… живи свет; 2.3. Како климатске промене утичу на… шуме) може се организовати дебата на тему сече шума ради подизања локалног буџета или округли сто на тему Ко је одговоран (из угла грађана, бизнисмена, политичара…) према…

Домаћинство

Разред: седми

Тема: Култура становања Наставна јединица: Уштеда енергије, правилно коришћење техничких апарата у домаћинству Веза са Климатским пакетом: потпоглавља Приручника 3.2.3. Зелена градња. Пасивне и активне зграде; 3.2.4. Зелени градови; Предлог: дискусија

У седмом разреду из предмета Домаћинство обрађује се наставна јединица „Уштеда енергије, правилно коришћење техничких апарата у домаћинству“ која је одговарајућа за повезивање са садржајима из Климатског пакета (потпоглавља Приручника 3.2.3. Зелена градња. Пасивне и активне зграде; 3.2.4. Зелени градови). Дискутовати са ученицима на тему „паметних“ зграда, какво је њихово виђење те теме. На који начин становници паметних зграда успевају да уштеде енергију („паметни“ фрижидери, загревање воде, аутоматско замрачивање просторија у складу са спољашњим условима…). Поменути појам зелених градова и објаснити на који начин се врши уштеда енергије на локалном нивоу (програм чувања воде, регулација потрошње енергије, рециклажа, сакупљање кишнице, соларни панели).

Тема: Култура становања Наставна јединица: Уштеда енергије, правилно коришћење техничких апарата у домаћинству Веза са Климатским пакетом: потпоглавља Приручника 3.2. Енергетска ефикасност и уштеда енергије; 3.2.2. Апарати и електрични уређаји у домаћинствима; Предлог: дискусија

 

У оквиру наставне јединице „Уштеда енергије, правилно коришћење техничких апарата у домаћинству“ која је одговарајућа за повезивање са садржајима из Климатског пакета (потпоглавља Приручника 3.2. Енергетска ефикасност и уштеда енергије; 3.2.2. Апарати и електрични уређаји у домаћинствима) може се организовати анкета: Колико знамо о енергетској ефикасности?, где би ученици анкетирали своје вршњаке, наставнике, родитеље, комшије… Такође, у тимовима ученици могу да направе листе енергетских класа апарата који се користе код куће/у школи. Резултате приказати на активности поводом светског Дана енергетске ефикасности, 5. марта, користећи паное у холу школе.

Разред: осми

Тема: Значај хране и воде у исхрани Наставна јединица: Вода и њен значај у исхрани Веза са Климатским пакетом: потпоглавље Приручника 2.4. Како климатске промене утичу на… водене ресурсе; Предлог: дискусија, игра

 

У осмом разреду из предмета Домаћинство обрађује се наставна јединица „Вода и њен значај у исхрани“ која је одговарајућа за повезивање са садржајима из Климатског пакета (потпоглавље Приручника 2.4. Како климатске промене утичу на… водене ресурсе). Дискутовати  са ученицима о томе како ће климатске промене довести до загревања водених површина, да ли ће то довести до промене квалитета и употребе воде, до развоја алги, промена у фенологији, да ли ће климатске промене имати утицај на пољопривредну производњу и на сигурност снабдевања храном. Споменути појам поплава и објаснити да поплаве угрожавају велики број изворишта пијаће воде. Поделити ученике у групе и доделити им улоге (група биолога, хидролога, лекара, инжењера животне средине и других инжењера, аналитичара животне средине) и предложити им задатак који би заједничким снагама решили, свако из своје области, последице климатских промена и угрожавање водотокова.

Тема: Значај хране и воде у исхрани Наставна јединица: Вода и њен значај у исхрани Веза са Климатским пакетом: потпоглавља Приручника 2.4. Како климатске промене утичу на… водене ресурсе; 2.5. Како климатске промене утичу на… пољопривреду; Предлог: Дискусија

 

У оквиру наставне јединице „Значај хране и воде у исхрани“ која је одговарајућа за повезивање са садржајима из Климатског пакета (потоглавља Приручника 2.4. Како климатске промене утичу на… водене ресурсе; 2.5. Како климатске промене утичу на… пољопривреду) организовати дискусију о исхрани некада и сад, како климатске промене утичу на пољопривредне културе, несташицу воде и сл.

4. Ваннаставне активности

Рализација активности које се баве темом климатских промена у оквиру ваннаставних активности укључује не само ученике и запослене у школи, већ и родитеље и  представнике институција и организација у локалној заједници. Код ученика се на тај начин подстиче развој креативности, вештина и стицање кључних и међупредметних компетенција. Предност ове форме образовања лежи, између осталог, у неформалној атмосфери и дружењу у оквиру мањих група ученика, тако да наставник/едукатор може квалитетније да им се посвети.

5. Радионице

Тема: Одрживи развој Радионица: Израчунавање еколошког отиска

 

Све више информација указује да људи не живе у оквирима капацитета Земље и да наша цивилизација  годишње троши више него што Земља може да обнови за исто време. Еколошки дефицит је последица коришћења неодрживих извора енергије и необновљивих ресурса, највише из прошлости употребом фосилних горива, али и “позајмљивањем” из будућности као прекомерно коришћење шума и мора.

Светски фонд за заштиту природе од 2009. године мери еколошки отисак и представља га јавности. Објављују датум у години када је човечанство потрошило више природних ресурса него што их Планета може обновити. Тај дан назван је Дан еколошког дуга (енг. Earth Overshoot Day). 19. августа 2014. године, ова институција је објавила: „На данашњи дан потрошили смо све природне ресурсе које Земља може да обнови у току једне године. Од данас живимо на кредит.” За Србију, дан еколошког дуга за 2019. и 2020. годину је 18. јули.

Да би се у данашње време задовољиле потребе наше врсте, потребна нам је 1,7 Планета!

Шта је еколошки отисак?

Еколошки отисак је начин да се измери колики притисак људи стварају на екосистеме планете Земље. Еколошки отисак нам омогућава да упоредимо тренутне људске потребе са капацитетима које поседује Земљини екосистеми. Представља површину плодног земљишта и мора који нам је потребан да би се задовољиле потрошачке потребе људске популације и површину која је потребна да би се апсорбовали и безбедно разложили остаци након тога. Користећи овај прорачун, у могућности смо да проценимо колико би нам планета као Земља било потребно ако бисмо се сви понашали на исти такав начин.

Тема: Рециклажа отпада

Рециклажа отпада кроз коју се промовише уштеда природних ресурса и примарна селекција отпада се реализује годинама уназад у свим школама како кроз редовну наставу, тако и кроз ваннаставне активности. Радионице се могу унапређивати новим идејама и новим начинима рада. Као пример се може представитиукључивање свих ученика и запослених у школи, у сарадњи са институцијама из локалне заједнице, у израду предмета од одбачених материјала (на пример Тетра Пак, конзерве и други амбалажни отпад, одбачена одећа и др.) током целе школске године. На крају школске године се организовати хуманитарну продају производа и зарађени новац једним делом донирати деци са сметњама у развоју, или деци која имају отежане животне услове, а део новца  искористити за рад школе, секција.

Такође, бројним игрицама се може представити значај рециклаже и начини укључивања у процес рециклаже. У радионице се, осим деце и младих, укључити родитеље, запослене у школама, представнике институција, удружења и организација из локалне заједнице, како би се сагледала проблематика очувања природних ресурса, заштите животне средине и ефекти загађења животне средине.

Тема: Како могу помоћи планети?

Радионице се могу реализовати са различитим актерима и интересним странама као што су ученици, родитељи, представници удружења грађана, институција и организација из локалне заједнице. Кроз панел дискусију и групни рад осмислити акције на нивоу локалне заједнице, као и како се те акције могу применити на глобалном нивоу.

Програми, пројекти и активности који се реализују у основној школи

1. Млади Еко-репортери

Овај програм ученицима омогућава разумевање одрживог развоја, јача њихове комуникационе и грађанске вештине, доприноси развоју критичког мишљења, ставова и вештина, мотивише их да сарађују са субјектима из локалне заједнице и заједнички изналазе решења. Учесници, узраста од 11. до 21. године, истражују питања, изазове и проблеме заштите животне средине и извештавају о њима кроз писани, фотографски или видео запис уз препоруку превазилажења уочених проблема.

2. Циркуларна економија

Пројекат се састоји од предавања, радионица и организовања Округлих столова и Конференција којима се јачају компетенције ученика и запослених и остварује сарадња са родитељима, институцијама и организацијама у циљу очувања ресурса, продужетка употребе производа и промоције одрживог развоја.

3. Пројекат: Велики лов на биљке

Проучавање биљног света се у школама може осмислити и реализовати на различите начине. Важно је да се схвати појам биодиверзитета и његовог очувања, као и да се упозна биљни свет у школском окружењу. Ово се може постићи фоографисањем, пописивањем, цртањем, описивањем биљних врста у школском дворишту и околини школе. Могу се садити разна семена и пратити клијање и раст нових биљака, а могуће је и реализовати пројектни наставу ,,Израда дигиталног хербаријума“ коју прати фотографисање биљака, прикупљање података о њима и на крају израда и приказивање дигиталног хербаријума.

4. Пројекат: Зелени талас – пролеће у Србији

Greenway је био део великог међународног пројекта Европске уније под називом Fibonacci, који је имао за циљ популаризацију и ширење истраживачког метода у предавању науке о климатским променама у школама. Сврха овог пројекта је посматрање буђења пролећа и праћење како оно стиже у Европу. Научници кажу да уколико посматрамо Европу из свемира, видећемо како се Зелени талас креће преко овог континента ширећи се брзином просечног људског хода (6,5 km/h). Ова појава је праћена на јасену и дивљем кестену (отварање првих лисних пупољака), као и полагањем јаја зелене жабе и појављивањем првих сеоских ласта. Уколико се ове појаве прате из године у годину, може се извести закључак о климатским променама. Практични део пројекта осим посматрања весника пролећа била је израда анемометра и кишомера и праћење пораста температуре, количине падавина и брзине ветра. Уз Климатски пакет, ова пројектна идеја може да буде интересантна за све узрасте, од предшколског до средњошколског нивоа.

5. Обележавање важних датума везаних за животну средину у сарадњи са родитељима, институцијама и организацијама из локалне заједнице

Бројне активности се могу реализовати у сарадњи са представницима шире заједнице. Како би се обезбедила довољна укљученост, потребно је позвати представнике родитеља, институција и организација да учествују у предлагању и креирању програма заштите животне средине, као и у његовој реализацији. Заједно се могу реализовати предавања, радионице, анкетирање, излети, приредбе, јавни и тематски часови или округли столови.

6. Израда брошура и приручника

Објављивање приручника као примера добре праксе на пољу одрживог развоја и заштите животне средине у којима је приказана сарадња школе са родитељима, институцијама и организацијама у локалној заједници. Као пример може послужити израда електронског приручника настала као резултат петогодишњег рада Еко-школе,,Димитрије Туцовић“ у Чајетини, која садржи бројне примере сарадње школе и локалне зајенице.

7. Организовање квизова

Организовање квизова у школама где ученици показују своје знање из области одрживог развоја и заштите животне средине. Квизови се могу организовати између школа на територији једне општине или на националном нивоу.

8. Мотивациони говори

Мотивациони говори који су у вези са темама о Климатским променама могу послужити у уводном делу часа, или у току предавања, радионица, конференција, панел дискусија, округлих столова. Нарочито инспиративне говоре који могу да подстакну размену мишљења међу ученицима су говори Северине Сузуки на Међународној конференцији УН о животној средини и развоју у Рио де Жанеиру 1992. године и Грете Тунберг, која је подстакла више милиона ученика широм света да се организују у заједничким штрајковима против климатских промена 2019. године.

9. Тематски дани

Приликом обележавања Међународног Дана климатских промена (4. новембар) или светског Дана образовања о заштити животне средине (26. јануар) уз учешће ученика и наставника организовати приредбе, предавања, радионице, дебате, округлие столове, вршњачку едукацију, сарадњу са другим институцијама и организацијама из локалне заједнице које се баве заштитом животне средине и климатским променама.

10. Фестивали науке

Током године, у многим школама се организују Фестивали науке у циљу популаризације нових научних знања и образовања, преко огледа, трибина, гостујућих предавача, округлих столова, дебата. Тема климатске промене представља кључан друштвени изазов на глобалном нивоу и сходно томе је треба приближити ученицима, с обзиром на бројне утицаје које има на живот.

Климатски пакет и средњошколско образовање и васпитање

Младима узраста од 14 до 19 година (старији разреди основне и средња школа) ниво свести и знања о темама обрађеним у Климатском пакету (укључујући, али не ограничавајући се на Приручник и овај Водич), требало би подизати кроз креативност и активизам. Радионице би требало осмислити тако да воде младе кроз процес разумевања одабраних садржаја из Климатског пакета кроз креирање пројеката и друштвених акција. У овом процесу потребно је да млади:

• Препознају проблем,
• Мапирају разлоге због којих проблем постоји,
• Осмисле начин на који ће одговорити на проблем,
• Дефинишу циљ свог пројекта или друштвене акције,
• Направе план активности,
• Поделе своје улоге у тиму,
• Направе план комуникације,
• Направе план обезбеђивања финансијских средстава за реализацију,
• Направе презентацију пројекта или друштвене акције.

Током планирања пројеката и друштвених акција потребно је користи претходно истакнуте радионичарске методе како би млади кроз креативан начин прошли кроз процес креирања пројеката и друштвених акција. За више информација о материјалима за реализацију оваквог приступа погледати линкое дате у Прилогу 2 уз Приручник.

Овакав начин рада може се реализовати и у сарадњи са удружењима, омладинским клубовима и волонтерима који могу пружити додатну подршку у развоју или креирању друштвених акција и јавних кампања. Овај концепт даље се може унапредити промовисањем спроведених акција и позивањем младих кроз социјалне мреже да прихвате изазов и да сами предузму неке друге друштвене акције, да их документују, објаве и позову вршњаке да прихвате изазов.

Уколико акције остану на нивоу идеје, млади се могу додатно оснаживати да поднесу предлоге пројеката ради имплементације осмишљених акција уз развијање сарадње са непрофитним удружењима, међународним организацијама, локалном самоуправом и привредним друштвима. Такође се може размотрити употреба платформи за групно финансирање.

Овакав приступ рада лако је примењив и у формалном и у неформалном систему образовања. Његова флексибилност омогућава лако унапређење, креирање варијација и прилагођавање различитим окружењима као што је школска настава, једнодневни и вишедневни тренинзи, омладински кампови, фестивали и друго.

Званичне смернице одређују да се средње образовање и васпитање остварује у складу са циљевима који су дефинисани Законом о образовању и васпитању и усмерени су на:

• развој кључних компетенција неопходних за даље образовање и активну улогу грађанина за живот у савременом друштву;
• развој стручних компетенција неопходних за успешно запошљавање; – оспособљавање за самостално доношење одлука о избору занимања и даљег образовања;
• свест о важности здравља и безбедности, укључујући и безбедност и здравље на раду;
• оспособљавање за решавање проблема, комуникацију и тимски рад;
• поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавања различитости;
• развој мотивације за учење, оспособљавање за самостално учење, самоиницијативе, способност самовредновања и изражавања сопственог мишљења.

Како ће изгледати савремено друштво и како ће функционисати данашњи млади људи, који ће у скорој будућности бити доносиоци одлука и реализатори привредних и других друштвених активности, у многоме зависи од едукативних материјала и осталих ресурса за учење који су усмерени ка одрживом развоју у целини.

Средње образовање и васпитање обезбеђује услове да ученици постигну опште исходе образовања и васпитања у складу са Законом.

Целокупан садржај Климатског пакета има за циљ да помогне средњошколцима да развију вештине, знања и ставове који ће им помоћи да разумеју да је брига о животној средини природни део њихове свакодневице баш као и свака друга активност. Захваљујући међупредметним компетенцијама као исходима учења, које се формирају и подржавају заједничким радом из више појединачних предмета, средњошколски наставници и ученици се „позивају“ да преузму активну улогу у очувању животне средине.

Међупредметне компетенције чије исходе је потребно остварити на основном нивоу на крају средњег образовања су:

1. Компетенција за целоживотно учење
2. Комуникација
3. Рад с подацима и информацијама
4. Дигитална компетенција
5. Решавање проблема
6. Сарадња
7. Одговорно учешће у демократском друштву
8. Одговоран однос према здрављу
9. Одговоран однос према окружењу (околини)
10. Естетичка компетенција
11. Предузимљивост и оријентација ка предузетништву.

За наставнике је посебан изазов подучавања ових тема можда још већи, јер треба да пронађу довољно подстицајне активности које ће омогућити ученицима да истраже узроке и последице климатских промена, различите облике загађења или угрожавање биодиверзитета, припремајући их тако за сутрашње одлуке у свету и њиховом месту у њему.

Овај Водич је намењен и наставницима који раде у гимназијама и/или средњим стручним школама, као и едукаторима за рад са младима узраста од 14 до 19 година.

Начин реализације одређених садржаја путем датих примера наставници могу искористити у раду у предложеном облику, али у зависности од карактеристике групе ученика и њихове мотивације, могу се реализовати идеје о новим начинима обраде понуђених садржаја, што и јесте један од циљева израде овог Водича.

Облик реализације садржаја из Климатског пакета може се ускладити са Законом предвиђеним облицима рада, сарадње са локалном заједницом и начином реализације наставе. Пошто је циљ изучавања садржаја из Климатског пакета који се односе на климатске промене и заштиту животне средине, формирање адекватног приступа свакодневници и у смислу интелектуалног развоја младих, употпуњено је глобалним приступом овом светском изазову, чији се конкретни резултати могу видети у прецизно одабраној теми и њеној конструктивној примени.

Водич, својим афримативним приступом анализе појединих појмова и ситуација, усмерава ученичко размишљање на најефикаснији начин ка конкретној акцији и тиме обезбеђује потребну везу са званичним исходима средњег образовања и васпитања. Актуелност којом обилује Климатски пакет обезбеђује се додатна мотивација, а наставнике при одабиру метода и облика рада у школи и у оквиру ваннаставнх активности. Подстицај који се очекује као резултат постављених задатака обогатиће простор у ученичким размишљањима приликом развоја критичког мишљења и конструктивног посматрања окружења. На ученике средњошколског узраста од изузетног је значаја јачање личних капацитета и оснаживање креативних делова личности, што је део методичког приступа у Климатском пакету. Питања, задаци и могућности које овај програм нуди, даје како очекиване тако и неочекиване позитивне приступе и решења, што ствара искуствену подлогу за усвајање потребних норми у понашању према оним акцијама које су од значаја за превенцију климатских промена.

Због различите динамике развоја младих, континуитет који се применом Климатског пакета обезбеђује од најранијих видова образовања и васпитања, даје основу за развој чврсто утемељеног и исправног односа према простору у коме живимо.

Код обраде одређених садржаја Климатског пакета, намеће се потреба за интеграцијом више дисциплина (мултидисциплинарност) за лакше проналажење одговора или решавања проблема изазваних глобалним загревањем. Користећи знања из свих предмета, сопствена искуства и запажања код средњошколаца се развија „велика слика“ о појавама и процесима и изграђују екоцентрични ставови. Едукаторима се саветујепримена различитих метода и техника како би на разноврсне начине подстакли, усмерили, пратили и подржавали рад и напредовање ученика:

• метода разговора/дискусије у групи (нпр. како климатске промене утичу на здравље, инвазивне врсте и климатске промене, глобализација/економија и климатске промене, колико су садашње генерације одговорне према будућим генерацијама у својим поступцима/деловањим/активности, како постати амбасадор за климу и сл,
• метода усменог излагања или презентације на рачунару (нпр. PоwerPoint презентација или Prezi презентација о клими кроз геолошка доба),
• игра улога (нпр. улога грађана као актера развијених и неразвијених земаља у договору о ублажавању климатских промена, култура споразумевања и комуникације),
• метода рада на тексту (нпр. текстови из новина о подизању нивоа светског мора, приноса житарица и промена климе – да ли и колико им треба веровати),
• анализа случаја (нпр. поплаве и појава клизишта као једна од последица),
• решавање проблема (нпр. како ублажити климатске промене; понудити низ решења као што су нпр. свемирска огледала или сађењем угљеничних фарми барбадоског орашчића; у предлозима решења анализирати добре и лоше стране предвиђајући А шта ако?…)
• дебата /расправа (за или против мини-хидроелектрана; шта изабрати као извор енергије када сваки има своје предности и мане),
• вртлог идеја (нпр. предлози за ублажавање климатских промена; моја слика будућности; на који начин да помогнем/помогнемо планети…),
• пројекат метода (нпр. смањити месечни школски рачун за струју применом енергетски ефикасних сијалица уз истраживање о енергетским разредима, потрошњи електричне енергије, процени производа који троше најмање електричне енергије, замени и даљем праћењу потрошње уз вршњачку едукацију како бити енергетски савестан),
• интервју с научником (нпр. онлајн разговор с климатологом након кога се развија дискусија),
• округли сто/разговор у кругу (нпр. о зеленим крововима, зградама, градовима, транспорту, демографској експлозији и расподели људске популације на Земљи, будућност развоја градова, као и како нешто променити почевши од појединца до државних институција, колико је јавност укључена у доношењу одлука, тј. шта могу активни грађани…),
• трибина (нпр. свакодневне активности које смањују еколошки отисак),
• истраживачки рад (нпр. појам временских прилика у народној традицији, књижевности, уметности, географији, физици и сл.; настанак и еволуција градова; утицај квалитета ваздуха на здравље људи; најважнији прописи, споразуми, закони, декларације, конвенције… у заштити животне средине/везаних за климатске промене),
• интерактивне технологије (нпр. примена веб алата као што су Diigo – за прикупљање, креирање, организовање и дељење одређених садржаја; WordPress – блог; коришћење мобилних телефона или камера за снимање интервјуа са стручњаком; вршњачког едукативног видеа о глобалном загревању и сл.),
• шест шешира за размишљање (нпр. како спречити опасност од климатских промена),
• драматизација (нпр. „климатске промене на позоришним даскама“ захтева активно учешће ученика у стицању и конструисању знања коришћењем поступака који су присутни у драмском стваралаштву: осмишљавање приче на одабрани садржај из Климатског пакета, одабир и играње улога, сценско изражавање, активна перцепција),
• Science on Stage – „Наука на даскама“ (тема нпр. енергетска ефикасност).
• игре и симулације (нпр. креирање симулација на одређене садржаје из Климатског пакета),
• ванучионичка настава (нпр. цео околни простор може бити ресурс за учење тако да треба искористити могућност да се посети ЕПС, ветропарк, Костолачки угљени басен и сл.),
• прављење појмовних мапа на одређену тему из Климатског пакета (нпр. еко-зграде, нуклеарна енергија и сл.)
• метода лабораторијске вежбе (нпр. количина гасова која се ослободи у току процеса фотосинтезе и дисања код биљака; како већа концентрација угљен-диоксида утиче на ацидификацију океана)
• и друго.

Усмеравамо колеге да овај Водич и садржаје Климатског пакета анализирају и користе према могућностима и степену личне креативности и креативности ученика, како у учионици, тако и ван ње.

Примери неких од метода и техника за обраду садржаја Климатског пакета

Пројекат метода

Ова метода одговара раду са средњошколцима првенствено због стечених знања и ширине сагледавања појава и процеса. Пројекат метода код ученика у складу са њиховим склоностима и способностима пружа прилику да кроз активности испоље креативност, развијају сарадњу и тимски дух за решавање проблема, оријентишу се ка предузетништву и донесу одлуку у стварном животу.

 

Пример пројекта

Тема пројекта – Желимо, намеравамо, морамо

Основни циљ/циљеви пројекта (шта се жели постићи):

– Основати секцију младих активиста који желе да се укључе у акције за климу.

– Повезати се са омладинском или сличном мрежом која се бави заштитом животне средине ради постизања сарадње и учешћа у акцијама за ублажавање климатских промена.

Циљеви групе (како ће се остварити циљеви):

– Истражити веб странице мрежа организација које су активне на пољу ублажавања и прилагођавања на климатске промене;

– изабрати само оне које одговарају узрасту (тј. омладинске организације којепримају малолетна лица од 15 до 19 година уз сагласност родитеља).

Етапе пројекта:

– Формулисање циља и планирање реализације;

– реализација пројекта (истраживање, прављење избора, писање;

контактирање/остваривање сарадње, планирање заједничких акција);

– рефлексија пројекта.

Пројектни задаци за поједине чланове:

– Особа А има задатак да…,

– особа Б има задатак да…

– особа В има задатак да…,

– особа Г има задатак да…

Ко може помоћи да се реализује пројекат:

– Наставници,

– чланови ученичког парламента,

– родитељи,

– Канцеларија за младе (општина).

Коначни производ пројекта

– Повезивање са нпр. мрежом „Млади за животну средину у Европи“ (енг. YEE –Youth for Environment in Europe) која има за циљ да подстакне учешће младих у заштити животне средине; мрежом Млади Арктика (енг. AYN – Arctic youth network), која има за циљ да заштити Арктички регион; UNESCO мрежа младих за климатску акцију (енг. Youth UNESCO Climate Action Network YoU-CAN) која има за циљ да мобилише младе широм света да предузму акције за климу…

– Сарадња и планирање будућих заједничких активности

Начин на који ће се другима представити пројекат

– Презентација у свечаној сали

Самопроцена пројекта (на нивоу појединца или групе)

– Мишљење сваког од члана групе о успешности пројекта

– Урадити Swot анализу како би се донеле одлуке о снази и слабости групе која ће наставити даље сарадњу и спровођење акција за климу

Примери за пројекте: креирање зелене површине у непосредној околини школе, од проналажења слободног места, обезбеђивања дозвола за садњу, бирање одговарајућих  садница; креирање „климатских“ порука за слободне зидове у околини школе, састављања лифлета који садрже препоруке за одговорно понашање према животној средини…

SWOT Анализа

Swot анализа (предност-слабост-могућност-ризик) је акроним који потиче из енглеских речи: Strenght (снаге; нпр. знање, вештине, способности, познанства и сл.), Weaknesses (слабости; нпр. преоптерећеност, довољно неразрађен пројекат или непостојање дугорочнијег плана рада), Opportunity (могућности; нпр. сарадња са другим групама, подршка школе, родитеља) и Threatness (ризици/ограничења/претње; нпр. неизвесност ситуације, наставници који недозвољавају одлазак с њихових часова због пројекта).

Swot анализа омогућава да сваки члан групе изнесе своје мишљење без бојазни од критике других чланова групе. Када сваки члан ученичке групе изнесе свој став, група дискутује о изреченом и извлачи опште закључке.

Swot анализа помаже за:

• упознавање са ситуацијом; (нпр. повећање средње годишње температуре и њен утицај на становнике града),
• предностима и манама које отежавају извођење акције; (нпр. повећање броја стабала у граду),
• сагледавање реалних могућности у складу са постављеним циљевима; (нпр. недостатак слободних површина за постављање садница или школа има средства за десет садница уместо двадесет колико је потребно),
• одређивање појединачних акција за неки будући период које могу да ојачају пројекат; (нпр. укључивање и других наставника и ученика, родитеља, грађана).

 

Вртлог идеја

Олуја или вртлог идеја спада у ефикасне технике за подстицање креативног размишљања у групама. Може се применити у сваком од садржаја Климатског пакета. Обично траје

1-5 минута. За ову технику важи неколико правила:

• подстакните ученике да наброје што више идеја (нагласак је на квантитету, а мање на квалитету идеја),
• одложите процену (што више идеја то је већа вероватноћа да се касније издвоје најбоље, уважите сваку идеју, без коментара),
• подстакните креативне, „сулуде“, немогуће, необичне, занимљиве или напола изречене идеје јер чак и када нема никаквог смисла у почетку, то може касније да развије нове идеје,
• подстакните ученике да граде нове идеје на већ постојећим идејама.

Свака група треба да користи папир за идеје, најбоље већег формата, како би представила или учинила своје идеје видљиве за све остале групе. Могу се залепити на табли или на пано у учионици.

Након набрајања идеја, треба оставити довољно времена за разговор група ради одабира или рангирања првих пет или десет решења.

Дебата

Дебата представља врсту организоване размене мишљења и ставова. У дебати учествују две супротне стране које имају исте могућности да представе своје ставове. Дебата је правилима уређен облик аргументоване расправе на задату тему.

У групама од по 4-6, учесници дебате имају задатак да се дефинишу као тим, могу да свом тиму дају име и да покретом и звуком искажу енергију тима.

Пре почетка дебате наставник/модератор објашњава основне кораке у дебати и правила понашања за време трајања дебате.

 

Правила:

• дебата подразумева изражавање ставова сваког појединачног члана тима поштујући време од пет минута које је предвиђено за сваку групу,
• на звук звона, прекида се даље излагање аргумената,
• дебата подразумева по 5 унакрсних питања других група; за одговоре је предвиђено 10 минута,
• сви говори се излажу у стојећем ставу, окренути ка публици, а не један према другом,
• читање говора је строго забрањено, јер дебата је говорничка, а не читалачка вештина,
• сваки говор мора имати јасан почетак, средину и крај. Говор мора бити добро структуриран, са јасно истакнутим сегментима. След аргументације мора бити логичан и тећи природно,
• када дебата почне, учесници не могу више истраживати (нпр. на интернету, путем мобилног телефона и слично),
• у току дебате није дозвољена спољна помоћ. Друге особе (наставници, ученици посматрачи, родитељи, пријатељи…) не могу на било који начин пружати информације дебатерима. Учесници дебате имају право да користе писане материјале које су са собом донели на дебату или техничких помагала (лап топ, мобилни), док се спремају за дебатовање, али не и у току дебате,
• учесници дебате би требало да донесу изворе за директно цитирање. Кад износе било какве јавне информације, требало би да могу, на захтев судија или опонентске екипе, да изнесу потпуне податке о свом извору. Екипа мора имати податке о материјалима који цитирају,
• за време трајања дебате нису дозвољена прекидања, осим ако није истекло време што се оглашава звоном,
• учесници дебате не смеју бити агресивни у свом наступу и дужни су да се са узајамним поштовањем односе једни према другима (сараднички однос унутар тима), како реторички, држањем, покретима тела, мимиком, али и на сваки други начин показивати поштовање према опонентима,
• учесници дебате су дужни да се осврну на изнесени став, а не на личност опонената,
• учесници дебате треба да се у расправи с опонентима усмеравају на најважније проблеме и структуре аргумената, тј. да не губе време на тривијалним сегментима.

 

Након завршених излагања и унакрсних испитивања судије доносе одлуку о победнику/победницима дебате. Број судија је увек непаран. Побеђује она екипа која добије више гласова. Након гласања, судије усмено образлажу своју одлуку.

Примери дебате: климатске промене из угла научника/реалиста и скептика; да ли треба организовати школски штрајк за климу у току радне недеље; да ли је за ублажавање климатских промена важније глобално или локално партнерство; да ли су Циљеви одрживог развоја оствариви до 2030. године или не; да ли треба бити вегетаријанац или не (веза са гасовима са ефектом стаклене баште)…

Појмовна мапа (мапа ума) узрока и последица

Мапа ума је користан метод за прављење бележака које се користе за визуелно скицирање информација. Појмовне мапе могу да се користе уз друге методе рада, нпр. код анализе текста. Појмовна мапа се ствара око кључног појма коме се додају други појмови. Појмовне мапе подстичу симболичко мишљење о целини појаве или процеса („велика слика“). Комплексност тема из Климатског пакета примерена је изради појмовне мапе из више аспеката, због чега је ефикасно примењивати је у корелацији са другим методама рада са младима.

Шест шешира за размишљање

Ова метода према њеном творцу, Едварду де Боно, омогућава да се одређени проблем (нпр. како спречити нерегуларну сечу дрвећа) сагледа и анализира из различитих углова и донесу одређене одлуке и одговарајућа решења које је могуће остварити. Ученици се деле у шест група:

• група са плавим шеширима (стикерима) управља процесом одлучивања (ова група има улогу „менаџера“), одређује циљеве које треба постићи, као и могуће начине како доћи до решења. Ова група одређује време и прозива групе других шешира да изнесу своја размишљања, ставове, идеје…
• група са белим шеширима има задатак да се фокусира на чињенице, податке и информације о сечи стабала у окружењу ради изградње стамбених објеката или …,
• група са црвеним шеширима, размишљају о својим осећањима (забринутост, страх, туга, немоћ…) и инстиктивним, спонтаним реакцијама због могућих последица за окружење,
• група са црним шеширима такозвани „ђавољи адвокати“ критички посматра чињенице, упозорава на опасност од даље сече стабала и у неким другим деловима града, критикује, указује на недостатке сарадње грађана у циљу заштите стабала…,
• група са жутим шеширима истиче позитиван став о могућностима спречавања сече стабала…
• група са зеленим шеширима тражи креативне идеје и предлоге како се може спречити сеча стабала.

На овај начин, истиче се значај комплексног сагледавања локалног проблема, омогућава се развој критичког мишљења, подстиче сарадња и проналажење решења, ствара се колективна жеља за акцијом.

„Наука на даскама“ (енг. „Science on Stage“)

Science on Stage или „Наука на даскама“ је нов приступ у образовању који може послужити као метода рада у којој се интегришу више дисциплина STEM (Science – наука, Tehnology – технологија, Engineering – инжењерство, Mathematics – математика) у јединствен програм у оквиру кога ученици развијају критичко мишљење, креативност, сарадњу, радећи на једном пројекту а истовремено повезујући знања из више дисциплина.

Ученици се према афинитету деле у неколико група. Свака група има посебан задатак који се надовезује на задатке осталих група. Циљ пројекта је да се направи научни мјузикл на одређену тему, нпр. енергетска ефикасност или климатске промене.

Време за израду научног мјузикла је обично једна до две недеље, мада постоји и краћа сатница од само два дана, нпр. за викенд, када су сви ученици негде заједно. Циљ је да што у краћем времену направе производ. Прва недеља је обично планирана за договор и „вртлог идеја“, организацију по групама, а друга, за генералну пробу.

1. група (од које све остале групе зависе) има задатак да састави текст на изабрану тему,
2. група добија готов текст на коју осмишљава музику која ће пратити текст,
3. група осмишљава костиме,
4. група добија текст од 1. групе и осмишљава постер, сценографију, позивнице за мјузикл.

Режисер је један од ученика коме најбоље леже организаторске вештине прати рад група и координише активности.

Овај научни мјузикл треба да се организује у што краћем року, нпр. две недеље.

Климатски пакет, неформално образовање и грађански активизам

За савремено доба је карактеристичан велики удео неформалног образовања у стицању и преношењу знања, вештина и компетенција. Савремене технологије омогућавају бржи развој неформалног образовања, а комуникација путем интернета и друштвених мрежа увелико доприноси јачању грађанског активизма у свим областима друштвеног живота.

У Србији постоје бројне организације које се баве заштитом животне средине и одрживим развојем и које на те теме организују различите видове обуке за ученике и наставнике, а често укључују образовно-васпитне установе у заједничке пројекте. Један од примера је међународни програм Еко-школе, Програм  је  реализација међународног програма Еко-школе Фондације за образовање о животној средини, а у Србији га реализује удружење Амбасадори одрживог развоја и животне средине. Међународни програм Еко-школе у Србији је активан од 2013. године. Циљ Програма је да се кроз заједничке активности, планирање и реализацију, укључујући локалне заједнице и образовно-васпитне установе, унапређује животна средина и сви њени чиниоци и размењују знања и искуства, уз обавезно учешће деце, ученика и студената. У програм је до сада укључено преко 130 образовно-васпитних установа са територије Србије, од предшколских, основних и средњих школа, школа за основно и средње образовање са домом ученика, до факултета. Кроз различите пројекте који се баве одрживом и одговорном исхраном, циркуларном економијом, биодиверзитетом, одвајањем отпада и промоцијом рециклаже, климатским променама, енергетском ефикасношћу и др., програм Eко-школе подстиче иновативна решења у очувању животне средине и борби против климатских промена.

Организације цивилног друштва, применом Климатског пакета у раду са децом и младима, могу да допринесу повећању нивоа знања и свести о последицама климатских промена и већем ангажовању младих (грађанска иницијатива) у истраживачким и промотивним активностима које ову тему приближавају широј јавности.

Повезивање образовних институција, грађанских удружења, представника локалних релевантних институција и организација и медија, рецепт је за успешну борбу за заштиту животне средине, одрживи развој и бољу будућност за генерације које долазе.

Примери пројеката

Модел циркуларне економије у служби заштите животне средине

Овај пројекат је реализован у Чајетини, а једна од пројектних активности је било оснивање Савета за одрживи развој и едукацију општине Чајетина. Савет је основан 2019. године и сачињен је од  представника локалних невладиних организација, образовних институција, медија, бизнис сектора и локалне управе, у циљу умрежавања свих релевантних локалних фактора у раду на планирању и имплементацији активности на локалном нивоу, везаних за одрживи развој и заштиту животне средине.

Током пројекта су организоване радионице и предавања за ученике, родитеље ученика основних школа у Чајетини, Мачкату и на Златибору и деце – корисника Предшколске установе “Радост” из Чајетине, као и за запослене у овим установама, на којима су представљени принципи циркуларне економије у заштити животне средине и борби против климатских промена, концепт израде и употребе играчака од природних материјала, кружне и продужене употребе дидактичких средстава, књига и играчака и негативни примери комерцијализације детињства. Представљени су принципи циркуларне економије који се тичу едукације деце не само  из перспективе заштите и унапређења животне средине, већ и са аспекта разумевања подстицања потрошачког менталитета којем је друштво изложено, разликовању жеља и потреба, подстицању стваралаштва насупрот конзумације и развијању односа заснованих на самопоуздању и самопоштовању.

Предавања и радионице су водиле припаднице цивилног сектора које имају искуства у раду са младима.

Активности реализоване у овом пројекту су практични примери који се могу повезати са Климатским пакетом, потпоглављем Приручника 3.4. Како могу помоћи планети? Смањење угљеничног отиска;

Пројекат ТеRRIFICA

Почетком јуна 2020. уз подршку Секретаријата за заштиту животне средине Града Београда, Центар за промоцију науке реализује пројекат ТеRRIFICA, који се финансира из истраживачког и иновативног програма Европске уније Хоризонт 2020. Центар позива све становнике и госте Београда да током лета на интерактивној мапи обележе место у граду на којем их врућина највише погађа. Како би на некој локацији могли да се ублаже ефекти врућине, грађани имају прилику да обележе и добре и лоше примере и помогну да се Београд боље прилагоди на климатске промене, које се испољавају и обилнијим падавинама и јачим сушама. Ово је активност која је директно повезана са потпоглављем из Приручника 2.1. Како климатске промене утичу на… време. На тај начин грађани, који  претходно креирају налог на интерактивној мапи, постају део истраживачке мреже, дају допринос науци и постају и сами научни истраживачи.

Акцији се придружују и бројни стручњаци: климатолози, енергетичари, архитекте, геолози, орнитолози, и многи други који из угла својих професија упозоравају на неопходност да сви променимо свој однос према окружењу и освестимо своју улогу у успоравању климатских промена на планети, јер је до суштинских промена могуће  стићи искључиво уколико се у акцију за климу укључе сви: грађани, удружења, научници  и доносиоци одлука.

Klima101.rs

Klima101.rs је интернет портал настао са циљем подизања свести и едукације становништва домаћег језичког подручја о климатским променама: о узроцима, последицама и опасностима, као и о начинима борбе против климатских промена.

На порталу се редовно објављују чланци који читаоцима приближавају науку о климатским променама, саопштавају најновије вести и актуелности повезане са међународним договорима и развојем технологије који треба да омогуће смањивање нето емисија гасова са ефектом стаклене баште. Текстови се баве и вестима о осмотреним и будућим последицама климатских промена у региону и свету, као и о спровођењу мера прилагођавања. Објављен садржај пролази рецензију стручњака из релевантних области.

Један од чланака обрађује тему Париског споразума о климатским променама, што је пример за повезивање са делом уџбеника који се бави превенцијом последица климатских промена, а нарочито потпоглављем Приручника 3.5. Глобална сарадња у области климатских промена и одрживог развоја.

Водич за планирање прилагођавања на измењене климатске услове у локалним заједницама у Србији

Овај Водич представља холистички, инклузивни и интегрисани приступ смањењу утицаја климатских промена и заштити животне средине на локалном нивоу. Објавила га је Стална конференција графова и општина 2018. године у оквиру пројекта „Јачање капацитета за унапређено спровођење међународних споразума из области заштите животне средине“ који спроводе Програм Уједињених нација за развој и Министарство заштите животне средине, уз подршку Глобалног фонда за животну средину. Водич је добар пример за повезивање са делом Климатског пакета који се бави превеницијом последица климатских промена – поглавље Приручника 3. Како спречити опасне климатске промене?

Циљеви одрживог развоја

Представљају 17 области значајних за живот, друштво и планету Земљу у целини. Они су резултат спровођења претходних миленијумских циљева развоја, обогаћени областима које се односе на климатске промене, економску неједнакост, иновације, одрживу потрошњу, мир и правду. Због њихове повезаности и узајамно-последичних односа, неопходно је обезбедити ефикасне облике сарадње и партнерства ради њиховог остваривање и обезбеђивања бољих услова за живот будућим генерацијама.

Циљеви одрживог развоја су:

1. Свет без сиромаштва
2. Свет без глади
3. Добро здравље
4. Квалитетно образовање
5. Родна разноправност
6. Чиста вода и санитарни услови
7. Доступна и обновљива енергија
8. Достојанствен рад и економски раст
9. Индустрија, иновације и инфраструктура
10. Смањење неједнакости
11. Одрживи градови и заједнице
12. Одговорна потрошња и производња
13. Акција за климу
14. Живот под водом
15. Живот на Земљи
16. Мир, правда и снажне институције
17. Патнерством до циљева.

Акције које државе треба да реализују у циљу остварења ових циљева имају заједнички правац и ефекти спровођења се огледају на глобалном нивоу.

„Подршка Агенди за одржив развој до 2030. године, представља приоритет за рад UNDP-а. Циљеви одрживог развоја обезбеђују заједнички план и агенду за решавање неких од горућих изазова са којима се суочавамо на глобалном нивоу, као што су сиромаштво, климатске промене и сукоби. UNDP има искуство и стручно знање да буде покретач напретка и подржи државе на путу ка одрживом развоју.“ (Хелен Кларк, UNDP).

Као један од потенцијалних примера заједничког деловања у остваривању циљева одрживог развоја, је квалитетно образовање  – циљ 4 (које се сматра основом за развој, посебно одрживи развој одређене заједнице и друштва у целини), заједно са циљем 13: Акција за климу ради јачања отпорности појединих подручја у превенцији негативних ефеката климатских промена.

Значајно је истаћи постојање подциљева (исхода), који ближе одређују карактер потребних активности. Поменути циљ 13:Акција за климу почиње од хитности борбе против климатских промена, наставља се дефинисањем потребе за интегрисање мера везаних за климатске промене у националне стратегије и планове и даље до унапређења образовања, подизања нивоа свести, људских и институционалних капацитета у вези са климатским променама.

Већ десет година  Организација за одрживи живот (енг. TSL – Trust for sustainable living) , организује међународна такмичења у писању есеја за основношколски и средњошколски узраст и међународну дебату на тему Циљева одржог развоја, позивајући младе људе да на овај начин размењују своје снове о потенцијалу партнерства и сарадње како би се постигла одрживија будућност. На овим такмичењима, ученици Основне школе „Дринка Павловић“ и „Гимназије Плус“ из Београда освајали су прва места, тј. златне медаље, 2018., 2019. и 2020. године.

Пример годишњег календара обележавања међународног/европског/националног дана од значаја за животну средину и природу

 

Јануар
26.	Дан образовања о заштити животне средине
Фебруар
2.	Међународни дан мочварних, влажних подручја
14.	Међународни дан очувања енергије
Март
3. 4.	Међународни дан заштите и очувања света дивљине Међународни дан инжењера за одрживи развој
5.	Међународни дан енергетске ефикасности
14.	Међународни дан акције за реке
18.	Међународни дан рециклаже
20.	Међународни дан уздржавања од меса
21.	Међународни дан заштите шума и садње дрвећа
22.	Међународни дан заштите вода
23.	Међународни дан метереологије
Последња субота	Међународна акција Сат за нашу планету
Април
7.	Међународни дан здравља
11.	Дан заштите природе Србије
17.	Међународни дан споменика и градова
22.	Међународни дан планете Земље
29.	Међународни дан дрвећа
Мај
4.	Међународни дан зеленила
6.	Дан еколога Србије
15.	Међународни дан акције за климу
20.	Међународни дан здравих, зелених градова
22.	Међународни дан заштите биодиверзитета
24.	Европски дан паркова
Јун
1.	Европски дан реке Саве
3.	Међународни дан бициклизма
5.	Међународни дан заштите животне средине
	Дан националног парка Ђердап
8.	Међународни дан заштите океана
9.	Међународни дан посвећен заштити и очувању коралних гребена
17.	Међународни дан борбе против суша и поплава/за плодно земљиште
29.	Европски дан Дунава
	Међународни дан посвећен очувању тропских кишних шума
Јул
1. 10.	Међународни дан сарадње Дан науке у Србији
28.	Међународни дан заштите природе
Август
1.	Међународни дан пријатељства
Септембар
3.	Међународни дан помоћи области Амазоније и реке Амазон
15.	Међународни дан акције Очистимо свет
16.	Светски дан заштите озонског омотача
21.	Међународни дан посвећен нултој емисији штетних гасова у атмосферу
22.	Европски дан без аутомобила
27.	Међународни дан туризма
28.	Међународни дан зелене куповине
Октобар
5.	Међународни дан енергетске ефикасности
6.	Међународни дан пешака
	Међународни дан станишта
12.	Међународни дан посвећен ублажавањем последица природних катастрофа
16.	Међународни дан здраве хране
18.	Међународни дан пешачења
22.	Међународни дан енергије
24.	Међународни дан акције против климатских промена
Новембар
1.	Међународни дан вегана
3.	Међународни дан чистог ваздуха
4.	Међународни дан борбе против климатских промена
6.	Међународни дан урбаних регија
7.	Међународни дан науке
16.	Међународни дан толеранције
17.	Међународни дан покрета за заштиту животне средине
Децембар
5.	Међународни дан волонтера
	Међународни дан земљишта
10.	Међународни дан посвећен правима животиња
11.	Међународни дан планина