3.2.4. Зелени градови

Има много примера употребе енергетски ефикасних технологија у зградама широм света, а однедавно су почели да се спроводе већи пројекти на нивоу градова.

Амбициозан циљ је стварање градова са смањеним утицајем на животну средину. Замислите цео град пројектован у складу са окружењем где становници троше само оне ресурсе који су им стварно потребни и чине све што могу како би заштитили природу. Сва енергија у граду се производи из обновљивих извора енергије. Отпад се рециклира и поново користи. Становници оваквих градова у потпуности разумеју важност бриге о планети и једних о другима, и зато живе у миру и хармонији.

Све већи део светске популације жели да се ти снови остваре, па се о пројектовању зелених градова све више размишља. Такви градови имају чист ваздух и воду. Отпад и отпадне воде се рециклирају и поново користе. Кровови се користе за баште или соларне панеле и имају резервоаре за прикупљање кишнице.  Технологије активних и пасивних кућа се користе приликом изградње стамбених, јавних и пословних објеката.

Немогуће је одмах учинити све градове прихватљивим по животну средину , али ови снови корак по корак постају стварност широм света.

Самс (Данска)

Становници данског острва Самс су самодовољни по питању енергије коју генеришу из обновљивих извора, а део чак и продају. Да би се постигао овај резултат требало је 10 година и улагање од 80 милиона америчких долара, али је улагање већ отплаћено од продаје електричне енергије.

Острвљани су изградили 10 ветротурбина на копну и 11 на мору, које укупно производе 28 гигават-сати енергије сваке године.

За грејање се на острву користи обновљива биомаса: слама, пиљевина и други биљни отпад се спаљује у котларницама.

Острво има површину од 114 km² и простире се 50 km од севера до југа са ширином већом од 20 km на његовом најширем делу. Има 4.000 становника, од којих се већина бави пољопривредом. Највеће насеље, Транебјерг, има само 800 становника, али поносно себе назива градом.

Масдар (Уједињени Арапски Емирати)

Град Масдар („масдар“ na арапскom значи „извор“) је нови еко-град у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ). Он се налази у Емирату Абу Дабија, на 17 km од главног града и у близини међународног аеродрома.

Идеју о изградњи зеленог града у пустињи предложила је влада Абу Дабија. Пројекат укупног буџета од 22 милијарде америчких долара је започет 2006. године и треба да буде завршен у блиској будућности. Очекује се да ће нови град имати 45.000-50.000 становника  а да ће око 60.000 људи путовати на посао у Масдар. Већина тамошњих компанија и индустријских постројења ће се специјализовати за развој и производњу технологија и производа прихватљивих по животну средину. Превоз сопственим возилима није дозвољен: становници ће се кретати пешке, бициклом, јавним превозом или коришћењем нових такси возила под контролом рачунара. Изграђује се висок зид око града да га заштити од врућих пустињских ветрова, а његове улице ће имати обилну хладовину.

Град Масдар осмишљен је као средиште за компаније које се баве чистим технологијама. Масдар Институт за науку и технологију послује у граду од септембра 2010. У граду се налази и седиште Међународне агенције за обновљиву енергију (IRENA).

Острво с благом (Сан Франциско, Калифорнија, САД)

Острво с благом је вештачко острво настало у Калифорнији 1939. године као место за нови аеродром. Ови планови су промењени доласком Другог светског рата и уместо тога острво је коришћено као војна база, која је ту постојала до 1996. године. Сада се Острво с благом користи као место за тестирање зелене градње. Очекује се да ће 13.500 становника острва користити електричну енергију из соларних панела инсталираних на 70% кровова, осигуравајући до 30 гигават-сати електричне енергије сваке године. Електрична енергија ће се такође производити коришћењем енергије ветра. Грађани ће моћи да купују воће и поврће са органске фарме на острву, сви аутомобили ће бити прихватљиви по питању заштите животне средине, а зграде енергетски ефикасне. Зграде на острву су сертификовани LEED стандардом енергетске ефикасности.

Шерфорд (Енглеска)

Шерфорд у Енглеској је нови еко-град, пројектован у традиционалном енглеском стилу, а цео пројекат има подршку принца Чарлса. Све зграде Шерфорда су направљене од материјала који имају смањен утицај на животну средину, произведених у Енглеској на удаљености мањој од 80 km од градилишта. Ово је допринело смањењу угљеничног отиска грађевинских радова смањењем  емисије гасова стаклене баште насталих услед превоза материјала до градилишта.

Шерфорд је пројектован на начин који ће омогућава лако и брзо кретање пешке и бициклима, тако да становници немају потребе за превозом моторним возилима у таквим деловима града. Простор на крововима се користи за соларне панеле и узгој биљака.

Ванкувер (Канада)

Ванкувер је познат као један од најприхватљивијих градова по животну средину у Северној Америци. Као следећи корак, град је усвојио амбициозан план да постане најзеленији град на свету. План, који су развиле градске власти у сарадњи са локалним становништвом, укључује мере као што су прелазак на 100% обновљиву енергију до 2050. године, програм нултог отпада, ширење мреже пешачких и бициклистичких стаза, развој зелене градње и јавног превоза, ширење зелених површина, као и повећање пољопривредних тржишта и башта у локалним заједницама. Штавише, градска управа је у сарадњи са Фондацијом Ванкувер основала фонд од два милиона америчких долара назван „Најзеленији град“ ради подршке зеленим пројектима локалних заједница. Уз потпуну имплементацију ових мера, Ванкувер тежи да до 2050. смањи емисију гасова са ефектом стаклене баште за 80% у односу на ниво из 2007.

Питања

1. У које доба дана је врхунац потрошње електричне енергије?
2. Мислите ли да земље са топлом климом треба да штеде енергију?
3. Како је потребно пројектовати град  да би био „зелен“?
4. Шта мислите где се зими из вашег дома губи топлота, а где лети улази? Како се то може избећи?
5. Која је разлика између “пасивне”, “активне” и “паметне” зграде?

 

ЗАДАЦИ

Задатак 1.

Замоли родитеље да ти дају на увид рачуне за струју куће или стана за прошлу годину, запиши колико киловат-часова потрошено и направи графикон (ако га нема уз рачун).

Сазнај колико електричне енергије троше главни апарати у домаћинству: фрижидер, веш машина, усисивач, ТВ, осветљење итд. То можеш учинити тако што ћеш: 1) пронаћи снагу сваког уређаја у његовим техничким упутствима; 2) израчунати колико сати у току дана уређај ради; 3) помножити то време са бројем дана у месецу; 4) помножити снаге уређаја са временом које ради у току месеца.

На истом комаду папира нацртај други графикон, резимирајући укупну потрошњу електричне енергије кућних апарата. Анализирај графикон, погледај који уређаји троше највише енергије и размисли зашто је то тако. Заједно са родитељима размисли шта ви можете да учините да би смањили потрошњу енергије.

Задатак 2.

Нацртај велику мапу еко-града у коме би хтео да живиш. Како ће се то звати? Где ће се налазити? Како ће бити уређене његове улице? Да ли ће моторним возилима бити дозвољена вожња по граду? Какве компаније и индустрије ће имати (ако их уопште има)? Где ће се налазити стамбена насеља и зашто ће се баш ту налазити? Нацртај како ће изгледати твој сопствени дом у овом граду. Каква ће то зграда бити и од чега ће бити направљена? Напиши есеј о томе.

Задатак 3.

Сазнајте више о иницијативама за заштиту животне средине у различитим градовима широм света са странице „Одрживи градови“ на Википедији и из других извора. Пронађите детаљне информације о тренутном стању сваког еко-града и поднесите извештај о неком граду у школи.

Задатак 4.

Претражите интернет и пронађите добављаче пасивних и нискоенергетских кућа у Србији.