2.9. Како климатске промене утичу на… градове и здравље људи
Половина светске популације живи у градовима
Од давнина се људско становништво поделило на градске и сеоске становнике. Људи који су живели изван градова бавили су се претежно пољопривредом – ратарством и сточарством, док су градови су нудили боље услове за развој заната и оснивање првих фабрика. Захваљујући заштити коју су пружале градске зидине, градови су историјски представљали безбедније место за живот.
Да ли сте знали да се кроз историју број људи који су живели у градовима стално повећавао? Почетком 20. века само 13% људи је живело у градовима. Већ 1950. године градско становништво чини 29% светске популације, док Уједињене нације процењују да од 2008. године у градовима живи половина глобалног становништва. Ако се остваре научна предвиђања, до 2050. године у градовима ће живети близу 70% становништва наше планете!
Овај процес ширења градских подручја и пораста броја становника у градовима, претежно услед миграција становништва из руралних подручја у градове у потрази за бољим економским приликама, назива се урбанизација (од латинског urbs – „град“).
Процес урбанизације је започео развојем цивилизације и стварањем градова, али се интензивирао у 19. веку након индустријске револуције, развоја нових технологија у пољопривреди које су смањиле потребу за људском радном снагом на селу, и експанзије услужног сектора у економији.
Као резултат урбанизације, 55% укупног светског становништва данас живи у градовима (Сл. 2.9.2) Дакле, проучавање климе у градовима важно је за више од половине становништва наше планете.
На прелазу у нови миленијум, број светских већих градова са милион или више становника износио је 371, да би се 2018. године увећао на 548. Предвиђања говоре да ће до 2030. године 706 градова имати милион и више становника.
Градови са више од 10 милиона становника често се називају „мегаградови – мамегалополиси“. Очекује се повећање броја мегаградова са 33 у 2018. на 43 до 2030. године.
Као последица исељавања, ниског природног прираштаја, и убрзаног старења становништва, у неким земљама и градовима долази до смањења броја становника.
Предвиђања говоре да ће се између 2018. и 2030. године популација Делхија у Индији увећати за 10 милиона становника, док ће Токио у Јапану изгубити 900.000, тако да ће ова два града заменити места на листи највећих светских метропола рангираних по броју становника.
Београд је једини град у Србији са више од милион становника. По броју становника четврти је у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта. Према попису становништва из 2011., у ужем подручју града живи 1.233.796, а у ширем 1.659.440 становника, што чини 23% популације читаве земље.
У периоду 2002–2019. популација Републике Србије континуирано опада, једино Београдски регион бележи раст броја становника, самим тим и удела у укупној популацији земље (преко 24,4% 2019. године). Чинећи готово четвртину становништва Србије, Београд представља центар друштваних, политичких, економских, културних активности државе, што је типично и за друге европске престонице. Због негативних страна урбанизације, посебно утицаја великих урбаних агломерација на загађење животне средине и појаву градских урбанихтоплотних острва, стручњаци који се баве одрживим развојем све више указују на значај децентрализованог, уравнотеженог развоја насеља и региона унутар земље, супротно централизованом, доминантном културном и економском положају једног великог града, као што је случај са Београдом.
Више од 50% процената становништва Србије живи у ширим подручјима градова, што илуструје концентрацију становништва земље у урбаним срединама.
Урбанизација има позитивне и негативне стране.
Позитивне стране урбанизације: већи број радних места и могућности за запослење у градовима јер су становништву потребне многобројне додатне услуге, квалитетније образовање и здравство, богатија понуда културних и спортских садржаја, различите могућност транспорта без поседовања личног возила, итд..
Нагла концентрација великог броја становника на релативно малом простору може довести до пада квалитета живота у граду и преоптерећености градске инфраструктуре, попут мреже саобраћајница, паркинг простора, зелених површина, електроенергетске и телекомуникационе мреже, итд.
Негативне стране урбанизације: загађење животне средине (издувни гасови аутомобила, непрописно бацање отпада у окружење, изливање хемикалија из фабрика у реке и језера, итд.); загревање градова због ефекта топлотних острва, сиромаштво, пораст стопе криминала, итд.
Зашто градове називамо топлотним острвима?
Градови су јединствена „жаришта животне средине“ наше планети, узимајући реч „жар“ сасвим буквално: асфалт и зграде у градовима најефикасније апсорбују Сунчево зрачење и загревају се, па тиме и емитују већу количину топлоте која загрева ваздух; емисије разних загађујућих супстанци из фабрика и моторних возила задржавају се у површинском слоју атмосфере изнад града, стварајући појачан ефекат стаклене баште, који подиже температуру ваздуха у граду за неколико степени у поређењу са приградским насељима и околном територијом око града.. Научници зато називају градове топлотним острвима.
Топлотно острво је подручје у центру великог града, где је температура ваздуха виша у односу на периферију него у спољним областима. тицај градског топлотног острва највише се примећује у вечерњим сатима и током ноћи, посебно у пролеће и јесен, када температурна разлика између центра града и спољашњих подручја периферије може бити чак 10–15 ° C.
Ефекат топлотног острва у великим градским областима појачава се и због глобалног загревања.О ефекту урбаног топлотног острва сви знамо из личног искуства: ако током врућег летњег периода у граду увече изађете у шетњу, температура на улици је довољно висока за шетњу у лаганој одећи, док би вам у вечењним часовима ван града било прилично прохладно на отвореном без јакне, чак и током најтоплијег летњег месеца. То је зато што се у градском окружењу ваздух хлади спорије: одржава се топлим зидовима и крововима зграда које су током дана абсорбовале Сунчево зрачење.
Почеци изучавања климе у градовима
Прва истраживања градске климе спровео је Енглез Лук Хауард (Luke Howard) (1772–1864).
Од 1806. до 1831. Хауард је свакодневно вршио мерења атмосферског притиска, температуре ваздуха, влажности ваздуха, падавина и испаравања у предграђу Лондона. Није имао намеру да проучава специфичну климу Лондона, већ да спроведе опште општа климатске климатска истраживањастудије, користећи Лондон као основу за своја запажања. Посебно значајан за његова истраживањае студије, и оно што му је донело „титулу“ оснивача урбане климатологије, био је његов покушај да упореди податке сопствених метеоролошких мерења са онима које је спроводило Краљевско друштво на локацији у централном делу Лондона. Поређење је открило оно што савремени истраживачи називају „ефектом урбаног топлотног острва“.
Како климатске промене утичу на здравље становника у градовима?
Климатске промене имају значајан утицај на живот и здравље људи. Већ нам је познато да наше здравље зависи од нашег понашања, наследних карактеристика, особина, занимања, окружења и приступа здравственој заштити, али сада постаје јасно да оно зависи и од климатских промена.
Климатске промене су нарочито приметне у градовима, а највише у метрополама. На пример, пораст температуре ваздуха у Београду током прошлог века износио је 0,5°C, док је пораст просечних глобалних температура у истом периоду био 1°C. Температура ваздуха такође расте у другим већим градовима широм света. Уколико се наставе постојећи трендови, предвиђа се да ће 77% градова широм света доживети упечатљиву промену климатских услова, док ће се 22% градова суочити са условима који тренутно не постоје у њиховом окружењу. Уколико се не предузму значајни кораци у борби против климатских промена, најдраматичнији помак могао би да се догоди у градовима северних географских ширина, чији би климатски услови 2070-их година подсећали на данашњу климу градова који се налазе 1000 km јужније.
Клима града знатно се разликује од климе околних подручја због низа фактора као што су правац ветра, загађење ваздуха, топографија, структура изграђеног подручја, самим тим и биланси зрачења, степен нарушавања водене равнотеже и смањења влажности тла услед немогућности продирања кишнице у тло кроз непорозне подлоге у градовима (бетон, асфалт).
Просечна годишња температура ваздуха у Београду за период 1961-1990., измерена у центру града где је изражен утицај топлотног острва, износила је 11,9°C. На периферији града овај просек за исти период износиo je око 11,0°C.
Током 20. века температура у Београду ка температура у Београду је непрестано расла, од 11,3°C у првој декади 20. века, до 12,5 °C у последњој деценији. Опште загревање градова има два основна узрока: а) глобално загревање планете и б) раст града – урбанизација и појава топлотног острва.
Како модификовани климатски услови у градовима негативно утичу на здравље људи, паралелно са мерама предострожности и прилагођавања климатским променама, неопходно је да градови широм света смање негативан утицај на климу и животну средину кроз промену досадашњих пракси у урбанистичком планирању, производњи и потрошњи.
Стручњаци из домена одрживог развоја и урбаног планирања већ увелико трагају за иновацијама у планирању и развоју градова. Поред оптимизације густине и висине грађевина, профила улица, оријентације објеката, адекватне употребе материјала, проучавања локалних специфичности итд, све се више примењују решења заснована на природи (РЗП), попут озелењавања кровова, изградње висећих зелених вртова, иновативних паркова, урбаних башти и вишенаменских рекреативних површина, увођења плаве и зелене инфраструктуре (воде и зеленила) у високоурбанизоване средине, системског прикупљања и употреба кишнице, употреба обновљивих извора енергије, замене бетонских површина иновативним пропусним материјалима за плочнике у циљу водене равнотеже и хлађења испаравањем, пројектовања специфичних формација дрвореда за максимално адијабатскo хлађење (хлађење испаравањем) и циркулацију ваздуха и природних засенчења – дрвореда интегрисаних у систем градских паркова, итд.
Пројекат РЕСИЛИО у Амстердаму тежи да реши критичне урбане климатске изазове у вези са поплавама, топлотом, водоснабдевањем, коришћењем енергије, и то путем пренамене кровова у климатски угроженим амстердамским насељима. Очекује се да ће површина од 10.000m2 паметних плавих и зелених кровова помоћи граду да се прилагоди климатским променама тако што ће смањити ефекте јаких киша, урбаних топлотних острва или суша, уз истовремено унапређење изолације у зградама, очување биодиверзитета и бољи квалитет живота. На овим крововима може испод зеленила да се складишти вишак воде. Тако настали тампонски слој смањује могућност оштећења кућа и њиховог окружења у случају јаких киша и повећава ефекат хлађења и могућност преживљавања биљака у случају суша.
Уколико решења заснована на природи не постану општеприхваћен стандард у планирању и развоју градова, стручњаци Светске здравствене организације очекују да ће глобално загревање узроковати да периоди екстремно врућег времена у градовима постану учесталији, интензивнији и дуготрајнији. Познато је да флуктуације колебања притиска, температуре и влажности ваздуха могу да учине живот у градовима непријатним, а све је више случајева када прекомерна градска врућина драстично утиче на старије, малу децу и људе слабог здравља. Интензивна топлота праћена је вишим концентрацијама полена и других честица које изазивају алергије и астму. Људи који живе и раде у центру града и људи чији послови захтевају да проводе много времена на отвореном (радници на путевима, грађевински радници, итд.) посебно су угрожени у врелим данима.
Због високих температура и смањене проветрености која доводи до загађења ваздуха, вруће летње ноћи у граду су посебно опасне по здравље. Топлотни талас који траје дуже од недељу дана, може довести до срчаних проблема, па чак и фаталног исхода код старијих људи и људи слабог здравља. Интензивна врућина којој је Европа била изложена током лета 2003. године одузела је животе 50.000 људи.
Правовремена прогноза надолазећег топлотног таласа је од велике важности, јер пружа медицинском особљу шансу да се припреми за њега. Светска метеоролошка организација препоручује да се упозорења упуте грађанима најмање два дана пре него што заиста почне период јаких врућина.
Температуре које људи из места са топлије топлијом климе климом сматрају нормалним могу се назвати топлотним таласом у хладнијим областима ако су изван нормалног климатског обрасца.
Климатске промене и заразне болести
Климатске промене негативно утичу на здравље људи (Сл.2.9.6). и посредно доводе до промене распрострањености и повећања учесталости векторски преносивих заразних болести, као и ширења заразних болести које се проносе путем воде, попут колере и дијареје. Опасне заразне болести, као што су маларија, енцефалитис, денга грозница, вирус Западног Нила, итд. рашириле су се на подручја где раније нису биле присутне, а период у години када се јавља опасност од заразе постају дужи
Вирус западног НилаУ Београду, узорковање комараца током сезоне њихове активности врши се на целој територији града, на око 200 локација. Године 2013. и 2018. издвајају се као године са највећим бројем локација које су забележене комарцима позитивним на присуство вируса.
Лајмска болест
Поред грознице Западног Нила, повећава се и обољевање од Лајмске болести као и маларије. У 2012. години, ове две векторске заразне болести, уско повезане са климатским променама, су показале смањење учесталости, али је растући тренд у претходних шест година очигледан. Такође, 2012.године је по први пут у последњих неколико година забележено четири случаја запаљења мозга узрокована вирусом који преносе крпељи.
Поплаве представљају директну и индиректну претњу по здравље људи. Као директна последица поплава у Србији у мају 2014. године, од укупног броја жртава (51), 23 особе је изубило живот дављењем услед утапања. Оштећујући водовод и канализацију, поплаве потенцијално контаминирају површинске и подземне воде и околна земљишта опасним материјама и отпадним водама и повећавају ризик од цревних болести. Током поплава у општини Лозница, у реку Коренита излила се токсична јаловина попуштањем бране јаловишта. Такође, водоснабдевање општине Мали Зворник је било отежано услед продора тешких метала из рудничких копова у изворе воде за пиће. Други индиректан утицај поплава на сектор здравства је оштећење здравствених установа у 15 оптштина, од којих су неке и привремено затворене.Психолошки стрес и депресија такође могу бити изазвани променама у окружењу и начину живота. Вероватно сте приметили да понекад ваше расположење зависи од временских прилика. Поред промене расположења, метео-осетљиве особе и људи који пате од хроничних болести могу имати још оштрије израженије здравствене реакције на нагле промене временских и животних услова. Стога, елиминација узрока климатских промена, њихово ублажавање и прилагођавање на њих климатским променама пресудно је за отпорност и добробит здравља људи.
Како климатске промене утичу на економију градова?
Екстремне временске непогоде могу да поремете транспорт, струју и водоснабдевање у градовима. Поплава може оштетити зграде, путеве, железнице, морске луке и аеродроме. Високе температуре доводе до бржег пропадања друмских површина, које захтевају чешће поправке. Нагли пад температуре зими узрокује стварање леда који оштећује далеководе, а куће, школе, домове и предузећа остају без струје.
Током последње деценије научници све више проучавају утицај климатских промена на градове. Овакве студије пружиће правилно разумевање могућих последица глобалног загревања и омогућити сагледавање могућности компензације неких трошкова. На пример, становници северних земаља можда ће моћи да смање трошкове грејања својих кућа јер температура ваздуха у хладној сезони расте. Али градови на југу земаља суочиће се са већим трошковима јер ће током лета бити већа потреба за климатизацијом.
Питања
- Које су по твом мишљењу предности живота у граду?
- Направи своју листу негативних последица урбанизације.
- Упореди обе листе и продискутуј са ученицима из одељења разредом како задржати и унапредити позитивне стране урбанизације, а сузбити негативне појаве у урбаном окружењу.
- Какве мере бисте ви применили у борби против загађења воде, ваздуха и осталих елемената животне средине?
- Шта бисте предузели у прилагођавању градова на климатске прилике планирању градова како би сви становници имали добар квалитет живота?
Задаци
1.Током летњих месеци у исто доба дана изврши обави упоредна мерења температуре у сенци градске зелене зоне или парка и у сенци на главној улици у центру града без зеленила. Упореди ове резултате мерења две бројке и образложи улогу вегетације у урбаном окружењу.
Осмисли позиције у свом граду / кварту на којима је потребно засадити стабла, градске баште, травњаке, отворити нове паркове / дрвореде и створити нове паркове, како би се ублажио ефекат топлотног острва.
2.Користећи Приручник, референце и интернет странице сазнај и запиши на који начин можеш помоћи особи која је доживела топлотни удар, задобила промрзлине или опекотине од сунца, пати од јаких алергијских реакција на полен или ју је ујео крпељ.
Које превентивне мере можеш да предузмеш да би заштитио/ла своје здравље током периода јаке врућине?
Креирај свој визуелно упечатљив постер са упутствима за „прву помоћ“ током топлотног удара / олује.
3.Замисли да си градоначелница / градоначелник свог родног града. Које интервенције бисте ти и твој тим предузели да ублажите ефекат топлотног острва у граду? (башта на крову, садња висећих вртова, дрвећа у школском дворишту ради креирања надстрешнице за хладовину, анализа школског система грејања и предлог унапређења, едукација комшија, предлог алтернативног материјала за бетонски плочник школског дворишта, итд.)
Осмисли иницијативу / акцију / кампању са својим другарима колегама којом можете започети позитивну промену у вашој школи / кварту / општини и смањити негативан утицај на животну средину?