2.7. Како климатске промене утичу на… планинске регионе

Шта су планине?

„Шта су људи наспрам стена и планина?“ реченица је коју изговара Елизабет Бенет, јунакиња романа „Гордост и предрасуде“ књижевнице Џејн Остин. Тачно је да су планине једна од највећих творевина природе. Шта се може упоредити са задивљујућим осећајем када стојите на врху планине, само плаво небо, а испод вас остатак света који изгледа тако сићушно… У таквим тренуцима осећате лепоту и снагу природе, а истовремено и њену крхкост.

Научници дефинишу планине као узвишења које се видно истиче у односу на околни нижи и заравњени терен. Осим у случају вулкана, планине ретко стоје саме, обично формирају планинске венце и гребене. Потом, планински венци формирају планинске регионе или  системе.

Планине могу бити високе (изнад 3.000 m), средње висине (1.000–3.000 m) и ниске (до
1.000 m). Ниске планине обично имају заобљене врхове и благе падине, док високе планине имају стрме и шпицасте врхове.

Планине и клима

Планине играју важну улогу у обликовању климе. Оне стварају баријеру за ваздушне масе, које не могу лако прећи високе врхове. Из тог разлога, различите падине истих планина често имају различите климатске услове, са више падавина на једној страни него на другој. Просечна температура и пејзажи такође се могу значајно разликовати.

Планине су такође карактеристичне по „висинским зонама“, односно на различитим нивоима од подножја до врха се јављају различите климе и пејзажи (Сл. 2.7.1).

Слика 2.7.1. Надморске висине: Монт Еверест (Хималаји) и Монтблан (Алпи).

Највише планине на свету

Највиши планински ланац на Земљи су Хималаји, што на санскриту значи снежно боравиште. Десет од дванаест светских планина високих преко 8.000 метара налази се овде, укључујући највишу тачку на земљи: Монт Еверест, који се на локалним језицима назива и Чомолунгма или Сагарматха. Монт Еверест је висок 8.848 метара.

Најдужи планински ланац на копну су Анди. Овај гигантски јужноамерички планински ланац простире се дуж целокупне пацифичке обале континента. Највиша тачка Анда и западне и јужне хемисфере је планина Аконкагва (6.960 m).

Највећи планински систем у Европи су Алпи које се простиру кроз територије осам држава: Аустрија, Немачка, Италија, Лихтенштајн, Монако, Словенија, Француска и Швајцарска. Монт Блан (4.807 m), на граници између Француске и Италије, највиша је тачка у Алпима и западној Европи. Највиша планина на европском континенту је угашени вулкан Елбрус (5.642 m) на Великом Кавказу, који је уједно и највиши врх Русије.

Вулкан Елбрус (5.642 m) – највиши врх Европе

Северна Америка има више планинских ланаца, од којих су највиши Аљаски гребен и Стеновите планине. На Аљасци је и највиши врх у Северној Америци и Сједињеним Државама – Макинли (6.193 m). Бивши амерички председник Барак Обама најавио је 31. августа 2015. године да ће се планина Макинли преименовати у Денали, како је називају домороци из Аљаске.

Највиша планина у Африци је планина Килиманџаро (5.895 m). Највиша планина у Аустралији је планина Кошћушко (2.228 m).

 

Николај Рерих, Хималаји, Еверест, 1938.

Најдужи планински ланац на копну су Анди. Овај гигантски јужноамерички планински ланац простире се дуж целокупне пацифичке обале континента. Највиша тачка Анда и западне и јужне хемисфере је планина Аконкагва (6.960 m).

Највећи планински систем у Европи су Алпи које се простиру кроз територије осам држава: Аустрија, Немачка, Италија, Лихтенштајн, Монако, Словенија, Француска и Швајцарска. Монт Блан (4.807 m), на граници између Француске и Италије, највиша је тачка у Алпима и западној Европи. Највиша планина на европском континенту је угашени вулкан Елбрус (5.642 m) на Великом Кавказу, који је уједно и највиши врх Русије.

Вулкан Елбрус (5.642 m) – највиши врх Европе

Северна Америка има више планинских ланаца, од којих су највиши Аљаски гребен и Стеновите планине. На Аљасци је и највиши врх у Северној Америци и Сједињеним Државама – Макинли (6.193 m). Бивши амерички председник Барак Обама најавио је 31. августа 2015. године да ће се планина Макинли преименовати у Денали, како је називају домороци из Аљаске.

Највиша планина у Африци је планина Килиманџаро (5.895 m). Највиша планина у Аустралији је планина Кошћушко (2.228 m).

Вероватно сте се питали зашто су планински врхови често прекривени снегом, чак и у тропским ширинама. Први планинари су брзо установили да што су били више, температура је била нижа и теже се дисало. Ваздух се загрева највише од Земљине површине, а мањим делом апсорпцијом директног Сунчевог зрачења. Гасови са ефектом стаклене баште, који задржавају топлоту коју ваздух прима од површине, су ређи на вишим надморским висинама. Повећањем надморске висине, ваздушни притисак и температура постепено опадају.  При загревању, топао ваздух иде на горе долази на место мањег притиска, шири се и хлади.

Са надморском висином температура у просеку опада за 6 °С на свиких 1.000 метара надморске видине. Дакле, ако температура у подножју планине високе 4.000 m износи 24 °C, температура на врху ће бити око 0 °C. Због тога чак и ако просечна температура ваздуха у тропима никада не падне испод нуле, на планинама још увек може бити снега.

Планине утичу на климу, али такође су веома зависне од ње. Планински региони су међу првима осетили промене климатских услова. Главни показатељ климатских промена у планинама су ледници, који се смањују или повећавају у зависности од тога да ли је клима све топлија или хладнија.

Топљење лепоте

Ледници настају у планинским пределима када се нагомилани снег у горњим деловима планина претвара у лед. За формирање ледника потребна је хладна и влажна клима, у којој током године падне више снега него што може да стигне да се отопи. Чим температура порасте и падавине се смање, ледници престају да расту и почињу да се отапају.

Слика 2.7.2. Глацијална подручја Земље.

Планински ледници широм света почели су да се топе („повлаче“) пре око 10.000 година, када је последњи глацијални период уступио место периоду топлије климе. Овај процес топљења пратили су кратки периоди када су ледници још једном напредовали. Из историје знамо да су се од V до VII века пре нове ере многи планински прелази, који су сада под ледницима, користили као караванске стазе. Ове историјске чињенице указују да се на неким местима на Земљи клима мењала, тако да је то утицало на промену снежног и леденог покривача.  Када је клима постала хладнија, ледници су почели да расту, а у XVII и XVIII веку ови прелази више нису били отворени. Један пример је познати прелаз Сен Готард у Алпима. Када ју је песник Фредерик Шилер описао 1799. године: „Ка свечаном понору води страшни пут, по коме живот и смрт лелујају вртоглаво“, прелазак преко снегом прекривеног прелаза био је опасан и могућ само током пар летњих месеци.

Слика. 2.7.3. В. Рут, Прелазак преко Сен Готарда, 1790. година

Међутим, у последњих 40 година, ледници широм света се убрзано повлаче (слика 2.7.4). Научници упозоравају да се брзо топљење планинских ледника, које данас виђамо, не подудара са природним циклусима. Смањење количине планинског леда може довести до катастрофалних последица за животну средину и економију планинских региона, као и низија око планина, у којима живи чак шестина становника света.

Слика 2.7.4. Промене масе планинских ледника широм света, 1945–2005. године
Слика 2.7.5. Начин на који научници испитују леднике.
Слика 2.7.6. Ганготри ледник

Ледници на Хималајима повлаче се у просеку 10-15 метара годишње. Ледник Ганготри, који је извор реке Ганг, топи се изузетно брзо, повлачећи се за 30 метара сваке године. Ганготри је један од главних извора воде за 500 милиона људи који живе дуж реке Ганг.

Ледници у Перуу се такође врло брзо повлаче. Према најконзервативнијим проценама, њихова површина је у последњих 30 година смањена за трећину.

Афрички вулкан, Килиманџаро, претрпео је можда најгоре од свега: његова чувена ледена капа, која је овековечена романом „Снегови Килиманџара“ Ернеста Хемингвеја, готово у потпуности је нестала.

Слика. 2.7.7. Ледена капа и снег на планини Килиманџаро готово су потпуно отопљени.

Средином 19. века, Национални парк Глечер у Стеновитим планинама, на граници између Сједињених Држава и Канаде, био је дом за чак 150 ледника. До почетка 21. века остало је само 25, а научници предвиђају да ће ледници у потпуности нестати из овог парка у наредним деценијама, па би посетиоци који желе да виде парк требало да пожуре!

Слика 2.7.8. Национални парк Глечер у августу 2013. године
Слика 2.7.9. Топљење Гринел ледника у Националном парку Глечер.

Леденици Аржонтје и Монт Блан, као и многи други ледници у Алпима, почели су нагло да смањују након 1870. године, од када су се повукли за више од 1 километар. Европска агенција за заштиту животне средине очекује да ће се до 2050. године отопити 75% алпских ледника.

Количина ледника на Новом Зеланду смањена је за 11% у периоду од 1975. до 2005. године. Најбрже се топе ледници Тасман, Класен, Мулер и Мод.

Ледник Азау на Кавказу доживео је значајне промене. Крајем 19. века процес топљења довео је до дељења на два дела, названа Мали и Велики Азау. Данас Велики Азау више није велики. Од 1957. до 1976. ледник се повлачио за 360 метара, а затим за 260 метара у периоду од 1980. до 1992. Мањи Азау се повуче за око 16 метара сваке године.

Број ледника у планинама Алтај у источној Русији смањен је за 7,5% од 1952. до 1998. године, а они који су остали повукли су се за 100-120 метара у поређењу са њиховим положајима средином 19. века. Ледник Софија, који је под надзором стручњака са Државног универзитета Алтај, повукаo се за 1,5-2 километра у последњих 150 година. Овај ледник се такође „подиже“ брзином од 20 до 30 метара сваке године.

Слика 2.7.10. Велики Азау ледник на Кавказу. Фотографија коју девојка показује је из 1956. године, а иза ње се могу видети остаци ледника из 2007. године.

Како климатске промене утичу на људе који живе у планинама

Живети у планинама није лако. Велика надморска висина, неприступачан терен и честе промене времена отежавају узгој хране и стоке.

Слика 2.7.11. Утицај климатских промена на живот људи у планинама.

Од давнина су се људи насељавали у уским планинским долинама, одвојеним једне од других високим планинским ланцима са стрмим падинама, што је често отежавало контакте између суседних долина (и становништва). И данас људи који живе у планинским регионима често имају своје јединствене обичаје, културу и начине за живот. Начин живота и њихов главни извор прихода – пољопривреда и туризам – директно су зависни од климе. Чак и мале промене климе могу негативно утицати на добробит људи у планинским регионима.

Туризам иде низбрдо

Пример Алпа показује како климатске промене утичу на приходе од туризма планинских подручја. Тренутно скијашки туризам осигурава до 20% прихода алпских земаља. За 13 милиона људи који живе у Алпима у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Француској, недостатак снега је економска катастрофа: две трећине свих туриста који овде дођу то чине како би уживали у скијању и сноубордингу.

Прогнозе дају озбиљан разлог за забринутост: до 2030. године у Алпима готово да неће бити снежних падавина испод 1.000 метара надморске висине. Половина свих скијалишта у Аустрији су на надморској висини до 1.300 метара и биће присиљени да се затворе због недостатка снега. Песимистичка предвиђања већ се почињу остваривати: током зиме 2006-2007. године чак 60 од укупног броја 660 алпских скијалишта остало је затворено, а многи други су могли радити само са вештачким снегом, што је увелико повећало њихове већ високе трошкове. Резултат је пад интересовања за одмор у Алпима.

Како планински региони могу да поднесу одсуство снега? Индустрија спорта и забаве прилагођава се најбоље што може, радећи на развоју других врста туризама и рекреације, која су мање зависна од снега. Подручја која су коришћена за скијање претварају се у паркове и лечилишта. Можда ће доћи време када ће људи долазити у Алпе, не ради зимских спортова, већ уживања у шетњи око планинских језера, домаће хране и свежег планинског ваздуха.

Језеро Трифт у швајцарском кантону Берн, занимљив је пример како глобално загревање утиче на Алпе. Деведесетих година прошлог века оближњи ледник почео је да се смањује, растопљена вода је формирала мало језеро и већи део долине је остао без леда. Раније су људи могли пешачити од једног до другог планинског врха преко глечера. Локалне власти су одлучиле да саграде висећи мост за шетаче пре него што се потпуно отопи, а мост је убрзо постао главна атракција, привлачећи посетиоце из целог света.

Мост преко језера Трифт, Швајцарска.

Ледник Пасторури у Перуу се повлачи

Донедавно су туристи и професионални алпинисти опседали ледник Пасторури, који се уздизао над Андама у Перуу. Међутим, ледник се смањио за четвртину у последњих 30 година и научници предвиђају да би могао потпуно нестати у наредних неколико деценија. Невероватни пејзаж снега и леда уступио је место црним литицама. Локалне власти су забраниле пењање због нестабилности стена што се повезује са топљењем глечера.

Број туриста који долазе да се диве глечеру Пасторури смањио се три пута од почетка деведесетих, што је имало велики утицај на туризам у Перуу и приходе локалних становника. Перуански предузетници нису очајавали: они сада приказују остатке глечера као упечатљив пример резултата климатских промена, а регион је успео да привуче све већи број еколога и знатижељних туриста.

Али, наравно, обнављање самог ледника је много тежи задатак од обнављања локалног пословања.

Повлачење Пасторуру ледника у перуанским Андима.

Природне катастрофе у планинама

Смањење обима туризма није највећа последица глобалног загревања и претња за људе који живе у планинама. Такође, ту су природне катастрофе – лавине, клизишта и поплаве – које су у планинама постале све учесталије и које представљају претњу за људски живот и наносе велику штету локалној економији.

Лавине представљају огромну масу снега која пада или клизи низ падине планина. Лавине могу имати катастрофалне последице. У фебруару 1999. године лавина тежине од 170.000 тона потпуно је уништила село Галтур у Аустрији и однела 30 живота. Почетком марта 2012. године низ лавина у Авганистану уништило је куће, усмртивши више од 100 људи.

Клизиште је невероватно снажна маса земље, камења и стена које се изненада обрушава низ долине планинских река. Клизишта су обично узрокована обилним кишама или брзим отапањем снега. Такође могу бити изазвана и изливањем воде из ледничких језера. Клизишта, попут лавина, могу проузроковати масовно уништење.

Када се ледник повлачи, иза њега остаје вода у течном стању која се акумулира у планинској долини и формира ледничко (глацијално) језеро. Како се количина воде повећава, језеро може преплавити и пробити своје обале, узрокујући поплаву. Научници верују да 20 глацијалних језера у Непалу и 24 у Бутану представља озбиљну претњу људима који живе у долини. Ако ова језера пробију своје обале, а вода се излије у долину, многим људима прети губитак живота или кућа. Неколико таквих поплава већ се десило последњих година у долинама река Тимбу, Паро и Пунака-Ванду у Бутану.

Опасност за локално становништво може се смањити копањем заштитних канала и брана пре него што се такве поплаве појаве.

Језеро Тшо Ролпа у Непалу, које је настало од воде из отопљеног глечера, у протеклих 50 година проширило се седам пута. Студије показују да би више од 20 ледењачких језера у Непалу и 24 у Бутану могло ускоро би могло да се прелије, што би могло довести до катастрофалних последица за људе и економије ових земаља уколико се не предузму одговарајуће мере предострожности.

Слика 2.7.12. Ледничка језера на Хималајима.
Слика 2.7.13. Језеро Тшо Ролпа је порасло седам пута током последњих 50 година.

Смањење залиха слатке воде

Будуће смањење залиха слатке воде, како у планинским регионима, тако и у суседним долинама, представља озбиљну претњу. Ледници су један од главних извора слатке воде на Земљи јер су извор многих река. Смањење количине леда довешће до несташице воде у регионима око планина, што ће знатно погоршати услове за пољопривреду, рударство и производњу електричне енергије. Мањак слатке воде у близини планинских области већ доводи до озбиљних политичких сукоба у неким деловима света.

Планине су одувек биле повезане са опасностима, а климатске промене на Земљи могу повећати ризик. Пораст температуре, промене количине падавина, топљење планинских ледника и чешћа појава непредвидивих природних катастрофа могли би довести до катастрофалних последица по животну средину, људе и економију планинских региона и региона око планинских редова.

Питања

  1. Колико високо се попео планинар ако је на нивоу где је температура -9 °C, док је температура у подножју планине 18 °C?
  2. Хоће ли остати снега на врху планине која је висока 5200 метара, ако је температура ваздуха у подножју 30 ° C током најтоплијег дана лета?
  3. Зашто се планински глечери често називају показатељима климатских промена? Шта се дешава са њима када се температура ваздуха промени?
  4. Зашто је у планинским регионима често велика етничка разноликост?
  5. Какав је начини живота људи који живе у планинским регионима. Како на њих утичу климатске промене?

Задаци

Задатак 1.           Обележите највише врхове на сваком континенту. Ком планинском систему припадају? У којим државама се налазе?

Задатак 2.           Лепота и неприступачност планина увек су биле извор инспирације за највеће песнике, писце, уметнике и композиторе. Наведите неколико познатих литерарних или уметничких дела која показују различите планине или врхове. Изаберите било које дело које вам се посебно допада и објасните шта би аутор морао променити да је он или она живео у доба глобалних климатских промена. Како је то могао учинити?

Кацушика Хокусај, „Инум пролаз, Кошу“, Део серијала „Тридесет шест погледа на планину Фуџи“, Јапан, 1830.

Задатак 3. Игра

Играчи се деле у две екипе.

Тим бр. 1 живи у Високом селу, које се налази у долини планинске реке. Последњих година, топљење ледника у планинама узроковало је да је река преплавила у више наврата, што је узроковало проблеме локалним становницима. Локално становништво жели да изгради насип на реци да би се заштитило од поплава и истовремено произвело електричну енергију и отворило нова радна места. Људи са планина нису богати, немају новца за изградњу бране и живе углавном од онога што могу да узгајају и животиња које гаје. Последњих година, због пораста температуре, становници су почели да узгајају цвеће и егзотично воће.

Тим број 2 живи у селу Пашњак које се налази на равници у близини планина, низводно од реке. Село је успешно, људи су пољопривредници и користе воду из реке за наводњавање и пиће. Воле егзотичну храну, забаву и путовања. Локални буџет има много новца за финансирање нових грађевинских пројеката.

Чланови тимова треба да разговарају о следећим питањима (наставник или један од ученика може играти улогу министра за регионални развој, који ће управљати преговорима):

1) Какве ће бити последице за село Пашњак, ако становници Високог села изграде брану без заједничког договора?

2) Под којим условима село Пашњак може договорити изградњу бране и обезбедити потребан новац?

3) Могу ли људи из Високог села пронаћи начине како да се заштите од последица климатских промена без изградње бране?

4) Које нове пројекте и послове становници Високог села и Пашњака могу да раде заједно?