1.3. Како се и зашто клима мењала у прошлости

Није тешко доказати да се клима на Земљи одувек мењала. Наравно, јунаци цртаних филмова и рачунарских игара о диносаурусима и леденом добу су измишљени, али диносауруси су заиста постојали, што нам је познато захваљујући пронађеним фосилизованим костима и јајима диносауруса. Када су те животиње живеле, клима на нашој планети Земљи била је много топлија него што је сада. Али било је и хладних периода, када је клима била много хладнија него сада и када су глечери досезали дубоко на југ, до Берлина или Проклетија, Шаре и Коритника и када су били високи као вишеспратнице!

Српски научник Јован Цвијић (1865 – 1927) је први који је прикупио доказе о ледничкој морфологији Балкана крајем 19. века. Објавио је неколико стотина научних радова, а једно од његових најважнијих дела је „Балканско полуострво“.

Током стотина милиона година историје планете температура на Земљи се у великој мери променила – за око 10 °C (Сл. 1.3.1). То је много! Кад би данас температуре биле за 10 °C више, онда би клима у Стокхолму била сасвим другачија: просечна температура током године у главном граду Шведске била би као што је сада температура на медитеранској обали, на пример у Барселони или Марсеју. Вероватно мислите да би то било лепо? Али онда би у Београду било топло као у Дубаију. А на Арабијском полуострву било би претопло да људи вероватно не би ту могли да живе!

Сл. 1.3.1. Температура на Земљи током протеклих 500 милиона година (Највећи ледени покривач на земљи; Делимичан ледени покривач на Земљи (у периоду пре између 500 и 100 милиона година Антарктик је током највећег дела тог времена био без леда); Масовно изумирање биљака и животиња („био-катастрофа“) у прошлости у периоду пре између 370 и 240 милиона година.

Како научници знају каква је била клима у прошлости?

Научници процењују каква је била температура на Земљи у прошлости проучавајући стене, седименте на дну језера, мора и океана. Лед оставља трагове на стенама, док седименти из онога што су некада била древна мора садрже остатке биљака које су могле да преживе једино на одређеним температурама.

Много бољи извор података за процену температуре у последњих милион година за научнике представља истраживање леда са Антарктика. Тај лед садржи мехуриће ваздуха који пружају доказ о томе какав је био састав гасова у атмосфери и колика је била температура на Земљи у прошлости (Сл. 1.3.2). Најобимнији низ података (око 800.000 година) прибављен је са руске станице Восток на Антарктику.

Годови дрвећа представљају добар извор информација о климатским променама у минулим вековима. Годови за време топлих година су шири, а из хладнијих година ужи. Љуштуре морских и слатководних мекушаца су још један добар показатељ климе у прошлости.

Наука која се бави проучавањем климе у прошлости зове се палеоклиматологија.

Сл. 1.3.2. Научници извлаче стуб антарктичког леда из којег ће моћи да одреде температуру ваздуха и садржај угљен-диоксида у атмосфери током стотина хиљада година.