1. Проблем климатских промена

Климатске промене представљају једно од најзначајнијих проблема нашег времена. Пре 21. века једино су научници говорили о климатским променама, а данас су и за све нас те промене очигледне. Примећујемо да је температура ваздуха виша и да је све теже предвидети какве нас временске прилике очекују у некој сезони. 

Несумњиво је јасна чињеница да се клима на нашој планети мења, и то да се мења јако брзо. Просудите сами: од краја 19. века када почиње мерење температуре ваздуха, од 1880. до 2019. средња годишња температура  је порасла за 1°C. То можда не изгледа много, али на глобалној скали представља озбиљну претњу за живи свет планете, како за биљке, тако и за животиње, као и нас саме. Треба да запамтите да повећање температуре ваздуха за један степен Целзијуса (°C) представља светски просек, али да се неки предели, а нарочито Арктик, загревају много брже.  Током последњих десет година одступање просечне годишње температуре је било веће од 1,5 °C на највећем делу територије Србије, док је у западним и источним деловима одступање веће од 2 °C.

Слика 1.1. Мапа запажених промена температуре на површини Земље од 1901. до 2020.

Земља је све топлија! Просечна температура на Земљи је порасла 1°C од почетка 20. века. Током последњих 20 година доживели смо 19 најтоплијих година од када се мере температуре, а 2016. година поставила је апсолутни рекорд (за њом као друга је 2019. година). На северној хемисфери период од 1983. до 2017. био је најтоплији у последњих 1.400 година, а лето 2019. године је било до сада најтоплије у 140 година од почетка мерења температуре што одговара подацима за 2016. 
Због утицаја климатских промена, потребно је стално ажурирати податке, јер скоро сваке године нови резултати мењају листу рекорда и временских екстрема. 

„Климатске промене“ је свеобухватнији израз од израза „глобално загревање“, јер пораст температуре има шири утицај на дестабилизацију климатских елемената. Убрзане климатске промене доводе до топљења и нестајања глечера, топљења пермафроста, пораста јачине урагана (још увек није доказан утицај на повећање њихове учесталости), учесталост све интензивнијих суша, поплава, топлотних таласа итд. Боље предвиђање временских прилика доводи до благовремене припреме на временске непогоде.  

Постоје различити узроци промене климе на Земљи. На пример, промене активности Сунца и нагиб Земљине осе су неки од астрономских фактора који утичу на климатске промене. Људске активности су основни узрок климатских промена на глобалном нивоу током последњег века. Оно што је сигурно је да су промене активности на Сунцу и у нагибу Земљине осе ван наше контроле, док је за неодрживу потрошњу природних ресурса и повећану емисију гасова са ефектом стаклене баште искључиво одговоран човек. 

Дакле, шта се то заиста дешава са нашим временским приликама и климом? Како се клима планете мењала током прошлости, а како се мења данас? Ко може да буде одговоран за промене које се данас дешавају? Шта су то гасови са ефектом стаклене баште и шта можемо да учинимо у вези са њима? Хајде да покушамо да одговоримо на та питања.