1.1. Клима и време

Људи се често жале на временске прилике, али се готово никада не жале на климу. Ево примера: „Октобар се истрошио у налету киша ношених ветровима што су хујали и стигао је новембар, хладан као смрзнуто железо, са јаким мразевима сваког јутра и дахом ветра који је штипао штипале незаштићене руке и лице“ (Џ.К.Роулинг, Хари Потер и Ред феникса). Леп је и пример: „У децембра кројача игла и конац бели од браде Мраза стара. По земљи игла корача, хаљину везе по жељи сребрног јануара. Звезду до звезде шије, беле провлачи конце и нагу земљу крије срмена жица до жице, само понекад боцне иглица неком лице…“ (Драган Лукић, Децембар). Песници и писци не пишу о клими. И лако је разумети зашто. Кад погледате кроз прозор можете да видите какво је време. Временским приликама бавимо се сваког дана. Међутим, климу је много теже схватити. При томе, сви – од научника до политичара и привредника – причају како се клима мења.

Када се вратите са одмора који сте провели са породицом негде далеко од куће, прво што људи желе да знају је какво је било време. Али када препоручујете пријатељима да оду на одмор у исто место, вероватно ћете им казати: „клима је тамо веома добра“.

Дакле, каква је разлика између времена и климе?

Време је стање атмосфере на одређеном месту у одређено време, односно током ограниченог периода (на пример, током једног дана или месеца).

Дакле, време је тренутно стање нечега што зовемо „метеоролошки елементи“ и о чему слушамо сваке вечери у телевизијској временској прогнози: температура, влажност, атмосферски притисак, облачност, итд. Неки не воле временске прилике када лети захладни током целе недеље и када пада тако јака киша да не желите ни нос да промолите напоље. Такође, у нашем српском језику постоје много речи које описују временске услове на пример, зиму – голомразица/сувомразица – мраз у време када је земља гола, без снега; мразовито време без снега.

Клима је просечно стање времена на одређеном месту током дугог периода (неколико деценија).

На пример: лета су топла и сува, док су зиме прохладне и влажне са веома ретким снежним падавинама. То је кратак опис медитеранске климе. Као што је Марк Твен врло добро приметио, „клима је оно што очекујемо, временске прилике оно шта добијамо“ и “најбоље је да прочитате временску прогнозу пре него што се помолите за кишу“. Кад погледате кроз прозор не можете видети каква је клима! У нашем народу, добро су познате изреке: „Aко зима устима не уједе, она репом ошине“, „ По јутру се дан познаје“, „Окреће се како ветра дува“.

У нашем старословенском календару, многи месеци били су везивани за одређене временске прилике: сечењ (јануар), љути (фебруар), сухи (март), зарев (август), листопад (октобар), груден (новембар), студен (децембар). Уколико се осврнемо на садашње временске прилике и упоредимо их са народним изрекама или старосрпским називима за месеце, видећемо колико су се оне измениле у односу на раније. Познате су и изреке:

Јовањски мраз (20. јануар).

„Ведре ноћи у априлу опаке су и воћу и вину.“

Нема лета до Ђурђева дана (6. мај).

„Пасије врућине“ (од јула до августа).

Од светог Илије (2. август) сунце све милије.

Свети Тома (19. октобар) – снег већ дома,

Свети Срђе (20. октобар) – снег све грђе.

Свети Мрата (24. новембар), снег до врата.

Основне одлике климе су:

промене температуре ваздуха у зависности од годишњег доба;
време и количина падавина (кише и снега) током године;
правац кретања ваздушних маса;
преовлађујући ветрови и друго.

Слика 1.1.1. Пример климатске мапе Европе (В.Кепен)

Ваздушна маса је пространа маса ваздуха у којој се вредности метеоролошких параметара (температура ваздуха, атмосферски притисак, количина водене паре) мало мењају у хоризонталном правцу.

Посматрање, проучавање и прогнозирање времена представљају предмет посебне науке која се зове метеорологија. Проучавањем климе Земље бави се климатологија. Климом давне прошлости Земље се бави палеоклиматологија, из узорака фосилних остатака, узорака из леда и снега формираних у давна времена и слично.

Људи који живе у Србији кажу у шали „Кружи к’о киша око Крагујевца“. Свако ко живи или је био у граду Крагујевцу или његовој близини, зна да често је све црно као пред кишу, облаци се навуку на небо као сива завеса, чак и мирише као киша, а кише – ни од корова. Статистика каже да је шесдесетих година прошлог века свака олуја и киша обилазила Крагујевац годинама, из неутврђеног разлога. Ова узречица се често употребљава и у ширем контексту, када на пример неко не одговори директно на постављено питање.

Који метеоролошки елементи одређују време?

Температура ваздуха може бити позитивна или негативна. Прелазна тачка између позитивне и негативне температуре ваздуха је 0 °C, када вода мрзне и претвара се у лед.
Влажност ваздуха зависи од количине водене паре у ваздуху. Када је зими влажност ваздуха већа, нама је хладније. Али када су вредности температуре и влажности ваздуха високе, онда је спарно.
Облаци су скуп сићушних водених капи или кристала леда који лебде на висини у атмосфери.
Падавине варирају у зависности од тога да ли потичу из облака (киша, снег, ледена киша, град) или се образују на површини тла и предмета (роса, мраз, иње, лед).
Видљивост је највећа удаљеност после које се посматрани предмет стапа са околином и више се не може разазнати.
Магла је скуп ситних капљица воде или кристала леда који лебде и ваздуху углавном у приземном слоју атмосфере и смањују видљивост..
Атмосферски притисак је притисак настао услед тежине ваздуха.
Ветар је хоризонтална компонента кретања ваздуха изазвана разликама у атмосферском притиску.
Сигнали из природе су посматрање промена времена у природи.

Посматрање промена времена у природи је значило за пољопривредне радове, планирање садње за следећу годину, убирање летине или припреме за дужа путовања. Како раније људи нису поседовали савремена технолошка средства (нпр. апликација на мобилном телефону о краткорочним временским приликама), уздали су се у природне појаве и знаке, као на пример:

„Румена зора, мокра гора.“
Црвен сунчев залазак, сутрашњи дан ће бити ветровит.
„Притисак ниже, киша стиже.“
Када земља мирише, знак је надолазеће кише.
Муве („Досадан као мува“), комарци, обади и осе пецкају, немирно и ниско лете пред кишу.
Пчеле („Пчеле знају, па се враћају“) се раније враћају с пашњака или остају у кошници пред кишу, а мрави затварају „врата“ мравињака.
Цврчци цврче и после заласка Сунца, најављујући лепо и топло време.
Кишне глисте излазе на површину земље пред кишу (како дишу преко коже, у својим тунелима би се удавиле ако би остале).
Када жабе чешће и јаче крекећу, биће кише.
Ласте ниско лете пред кишу.
Главице маслачка или беле раде се затварају када је већа влажност ваздуха.
Липа окреће лишће пре кише, јер има плитак корен и боље „осећа“ долазак падавина.

Такође, једна од најлепших врста жаба Европе, у народу позната као гаталинка – жаба која „гата“ и предвиђа временске прилике – када седи високо на дрвету, биће лепо време, а када дуго крекеће и спушта се при дну стабла, биће кише.