1.2.1 Западни Балкан, са фокусом на Србију

Клима у области Западног Балкана, на коме се налази Србија, је медитеранска у јужним и обалским областима, умерено континентална у низијским и брдским пределима и планинска на већим надморским висинама. Медитеранску или средоземну климу, која представља врсту суптропске климе, карактеришу сува топла лета и влажне благе зиме, са највише падавина током касне јесени и ране зиме. Умерено континенталну климу карактеришу топла, чак и жарка лета и хладне зиме, са највише падавина у току касног пролећа и раног лета. Планинска клима има краћа блага лета и хладним зимама са обилним снегом и дужим задржавањем снежног покривача. На подручју Србије у низијским и брдским областима сада влада „топла“ умерено континентална клима, са нешто топлијим климатским условима него током 20. века и порастом количине падавина у сезони са највише падавина. Утицај средоземља на климу Србије опада од југа ка северу, па су карактеристике умерено континенталне климе најизраженије у северним областима земље (Војводина). Због климатских промена, карактеристике суптропске климе продиру од југа ка северним пределима ове области, што значи да се очекује померање сезоне са највише падавина ка хладнијој половини године, дуже трајање лета и сушних летњих периода. Због пораста температуре, очекује се и повећање краткотрајних интензивних олуја са обилним падавинама и градом.

Карактеристични ветрови за регион Западног Балкана су бура, кошава и фен. Бура је ветар који дува са копна на море у обалским областима Јадранског мора, због пребацивања хладног ваздуха преко планинских венаца ка мору. Овај тип ветра је јак и хладан. Кошава је карактеристичан ветар за Србију. Може дувати са истока, југоистока и са југа, у области Поморавља и Подунавља. Ако дува претежно са истока углавном дува као хладан ветар, а ако дува из јужних делова може бити топао. Кошава може имати изузетно јаке ударе, чак преко 100 километара по часу. Кошава може да дува и по неколико дана, када су брзине ветра преко 30 или чак 50 километара на час. Фен је топао и сув ветар који се јавља у „заветреним“ странама брдских и планинских области. Ваздух када наиђе на препреку се подиже, стварају се облаци излучују се падавине и сув ваздух који се спушта са друге стране падине се загрева и може донети отопљење и за више од 10 °C за кратко време.

Просечан тренд пораста средње годишње температуре на територији Србије од када су дигитализована мерења са већине мерних станица, тј. oд 1961. године, до данас је скоро 0,4 ºC по декади, тј. на десет година. Међутим, овај тренд промене температуре, узимајући у обзир период од 1981. године када пораст температуре постаје значајан на територији Србије, има вредност 0,6 ºC по декади, што указује да је пораст температуре убрзан током последњих деценија. Првих 10 рекордно најтоплијих година на територији Србије (по средњим годишњим температурама осредњених за целу Срију) се десило током 21. века.

Очекује нас отопљење. Питања климатских промена нису више питање да ли треба нешто предузети, већ да ли хоћемо или нећемо, да ли смо одговорни или нисмо.

Када је било најтоплије у Србији

2019. је била најтоплија година на целој територији Србије од 1951. од када постоји довољно квалитетна организована мерења за земљу. У случају Београда, 2019. је била најтоплија од 1888. од када постоје мерења на станици у Карађорђевом парку. Претходна најтоплија година била је 2018. која је „изгубила“ прво место одмах наредне године. Од 15 најтоплијих година у Београду, 13 је забележено од 2000. године; преостале две су 1994. на 13. месту и 1950. на 15. месту. У Смедеревској Паланци је 2007. године измерена температура ваздуха од чак 44,9 °C.

Када је било најхладније у Србији

Најнижа икад забележена температура у Србији измерена је 13. јануара 1985. у насељу Карајукића Бунари на Пештеру и износила је -39,5 °C.  Ово је изузетно ниска температура jeр, на пример, најнижа измерена у Београду је скоро 15ºC виша, тј. -26,2 ºC (8. Јануар 1947.)

Све чешће су велике поплаве у Србији

2014. године због поплава проглашена ванредна ситуација на читавој територији. У периоду од 14. априла до 5. маја 2014. године у већини места пало је између 120 и 170 литара по метру квадратном кише, на неким локацијама и више (на Копаонику 270 литара по метру квадратном, на Златибору 280 литара по метру квадратном). Обреновац је био највише погођен поплавом и цело насеље је евакуисано. Значајне поплаве су се десиле и наредних година, углавном током јуна. Текуће, 2020. године, крајем јуна забележене су поплаве које су довеле до проглашавања ванредног стања у 20 општина и нанеле велике штете у пољопривредној производњи.

Када су биле највеће суше у Србији

У Србији се повећала учесталост, интензитет и трајање метеоролошких суша, као резултат повећања температуре, смањених летњих падавина и већег броја дугих сушних периода. Промене у режиму падавина и суше имају директни утицај на водостај и проток у рекама. У последњој деценији су забележене суше за целу територију Србије током 2000, 2003, 2007, 2012, 2017. године, као и значајни пожари у шумама у периоду 2000-2009.

Када је било највише снега у Србији

Током историје, као година највећег снега памти се 1962. године, када је снег потпуно блокирао Србију након Нове године (у Београду је висина снежног покривача била 80 cm). Током феруара 2012. године Србију су захватиле екстремно ниске температуре са великом количином снежних падавина, које се сада сматрају за веома ретке временске догађаје. Тада је у Београду највећа висина снежног покривача била 52 cm , у Сјеници 83 cm, а на Копаонику 126 cm. Великих снегова било је и 1954, 1955, 1963, 1966, 1969, 1973, 1984 (када су зимске олимпијске игре одржане у тадашњој Југославији; те године је на Копаонику било рекордних 198 cm снега, а на Митровцу на Тари 213 cm снега), 1985, 1996. и 1999. године. Просечно трајање снежног покривача дебљег од 1 cm за другу половину двадесетог века износи око 37 дана. Просечна дебљина и трајање снежног покривача на територији Србије се прогресивно смањује као последица климатских промена.

Питања

1. Када је на северној хемисфери зима, које доба године је на јужној хемисфери?
2. Шта је ветар? Које врсте ветрова познајеш? Које су разлике између њих? У којим климама они преовлађују и зашто?
3. У којој климатској зони живиш? Шта знаш о временским приликама какве обично имаш у различито доба године у својој климатској зони?
4. У којој климастској зони је присутна највећа разноврсност живог света?
5. Где је хладније – на Северном полу или на Јужном полу?

Задаци

Задатак 1. Игра

Материјали: Картице које показују одлике различитих типова климе: екваторијалне, тропске, умерене, поларне.

Ово је игра за 12-24 особа. Сваки играч добија једну картицу са једном одликом климе.

Изазов се састоји у томе да се разговара са осталим учесницима у игри и да се са њима образује група играча-тим у којој су спојене све одлике једне климе. Сваки тим затим опонашањем показује осталим тимовима коју  врсту климе има.

Задатак 2. У нашем региону који је у умереној климатској зони, котлина Метохије има измењено медитеранску климу, а не излази на Јадранско  море. Медитерански утицаји у клими Метохије се огледају да су лета изразито топла (понекад без капи кише) а зиме благе и кишовите.

 

На мапи пронађи Метохијску котлину и наброји планине које је окружују. Шта мислиш, због чега је клима медитеранска у овој котлини? Објасни свој одговор.

Задатак 3. Шта су „повољни“ и „неповољни“ киматски услови?

Поделите се на групе и изаберите један тип климе.  Осмислите кратку представу или неколико шала о типу климе који сте изабрали.

Задатак: 4. Игра

Приказ осећања покретима тела: Замислите да сте у троској кишној шуми Амазона, где често у току дана пада киша. Топло је и влажно. Почиње киша.

Како се игра: Играчи стоје у кругу. Вођа стоји у средини круга и показује своје покрете свим осталим играчима. Како начини покрет, вођа се полако окрене на својој оси. Он започиње нови покрет када сви играчи у кругу почну да имитирају претходни покрет. Сваки играч прелази на следећи покрет тек када се вођа нађе насупрот њему. У међувремену, остали играчи настављају са претходним покретом.

След покрета: Вођа и први играч (а онда редом други, трећи играч итд.) склапају своје дланове и њима праве лагане кружне покрете. Затим пуцкетају прстима, па лупају дланом о длан, онда се тапшу по бутинама и на крају ударају ногама о под. Када се след покрета заврши, сви поступци се понављају обрнутим редом. Ефекат је опонашање звукова кише која пљушти, од почетка до краја.

Задатак 5. Укрштеница

Водоравно:

1. Стање атмосфере у одређено време и на одређеном месту.
2. Ледена киша која пада у облику ледених куглица или грудвица.
3. Доба године које деца школског узраста у Србији највише воле.
4. Просечно стање времена на одређеном месту током дугог периода.
5. Хоризонтално кретање ваздуха, изазвано разликом у атмосферском притиску.
6. Скуп сићушних водених капи или кристала леда које лебде на висини у атмосфери, множина.
7. Тип климе којој припада пустиња Сахара.
8. Чувени италијански композитор који је написао низ дела под називом „Четири годишња доба“.
9. Годишња доба се смењују у једној…
10. Најхладније годишње доба.
11. Ветар карактеристичан за Поморавље и Подунавље.