1.3.1. Узроци климатских промена: милиони година
У настојању да објасне главне промене климе на Земљи, које су се догодиле током протеклих пола милијарде година, научници су посматрали разне геолошке, астрономске, биолошке, геомагнетне и космичке факторе. Разматрали су чак и могућност доласка посетилаца са других планета, који су можда користили неку врсту климатског оружја. Међутим, научници нису пронашли никакав траг деловања ванземаљаца. Оно што су пронашли јесте податак да је температура на нашој планети током последњих неколико стотина милиона година била одређена положајем континената на Земаљској кугли!
Континенти се померају
Земљино језгро је само танки горњи слој наше планете (Сл. 1.3.3). Испод ње почиње омотач који представља главни део планете и који на већој дубини прелази у веома топлу и лепљиву течност. Кора и горњи слојеви омотача састоје се од релативно тврдих („литосферних“) плоча које могу да пукну, да се раздвоје или споје, померајући се само неколико центиметара сваке године, али покривајући хиљаде километара током милиона година! То се зове „померање континената“. Древни континент Пангеа који је представљао једну целину постепено се делио на засебне континенте који су се одвојили и сударали се једни с другима (Сл. 1.3.4). Ако погледате западну страну Африке и источну страну Јужне Америке, видећете да се оне уклапају као комадићи слагалице. То је зато што су некада били део једног истог континента који се раздвојио на више делова.
На континентима који су близу екватора лед се не акумулира, али ако су континенти близу полова, они убрзо бивају затрпани испод глечера (ледених маса) какве сада видимо на Антарктику и Гренланду. Од беле површине леда и снега Сунчево зрачење се одбија назад у свемир и зато лед и снег остају хладни, док тамне површине земљишта или воде апсорбују велики део долазног Сунчевог зрачења и тако се загревају. Нижи делови атмосфере, у којима се одвијају временски процеси и развија живи свет, се највише загрева од топлоте подлоге (површине земљишта, воде, снега и леда), због чега је загревање подлоге ”сунцем” важно и за загревање ваздуха.
Када се то догоди на великом подручју, постаје главни фактор који утиче на климу целе планете. Током највећег дела времена у последњих пола милијарде година континенти су имали мање леденог покривача него што имају сада, што значи да је клима на Земљи била топлија.
Од беле површине леда и снега Сунчево зрачење се великим делом одбија назад у свемир и зато лед и снег остају хладни, док тамне површине земљишта или воде апсорбују велики део Сунчевог зрачења и тако се загревају.
Албедо је карактеристика површине која одређује колико ће се рефлектовати Сунчевог зрачења. Снег има највећи албедо, а тамно земљиште и асфалт имају најмањи албедо.
Када би се догодила велика промена климе, нарочито када би дошло до хлађења, настале би такозване „био-катастрофе“: читаве групе организама су изумирале, а преживљавале су само оне које су се најбоље прилагодиле новим условима.
Једно од тих хладних раздобља од пре око 60 милиона година довело је до нестанка диносауруса. То је сигурно био постепен процес који је трајао више милиона година. Тачан узрок изумирања диносауруса није познат, а можда је било и неколико, а не само један.
Зашто су изумрли диносауруси?
Диносауруси су изумрли на Земљи пре око 60 милиона година. Научници још увек не знају са сигурношћу шта се тачно догодило.
Једна теорија говори о томе да диносауруси нису могли да се надмећу са боље прилагођеним организмима. На пример, са топлокрвним сисарима који нису били већи од веверице, али који су могли да поједу јаја диносауруса или да их нападну ноћу када хладнокрвни диносауруси нису могли да се крећу.
Према другој теорији, огроман метеорит погодио је Земљу у области данашњег Карипског мора услед чега се велика количина прашине подигла у атмосферу заклањајући Сунчево зрачење током дужег временског периода, што је утицало на расположивост хране. Птице, сисари и многи други организми прилагодили су се новим температурама, али диносауруси нису.
Постоји још једна верзија. Познато је да за неке гмизавце (крокодиле, корњаче) температура земљишта одређује да ли ће се мужјаци или женке излећи из јаја која су положена у песку дуж речних и морских обала. Биолози претпостављају да је та зависност можда постојала и код диносауруса који су такође били гмизавци. Уколико је температура била таква да су се само женке (или мужјаци) диносауруса легли из јаја, те врсте су могле брзо да нестану.
Услед промене из непроменљиве, влажне климе у климу са сезонским променама (чак и малим променама) могли су да настану кратки периоди хладних ноћи када огромна тела диносауруса нису могла да сачувају довољно топлоте. Многе од тих животиња би губиле снагу и на крају би угинуле.
Али најзначајнији климатски догађај десио се пре 50 милиона година, када су се континенти удаљили од полова. Покривач од снега и леда се смањио, а температуре су порасле до нивоа који је за око 12 °C био виши него данас. Затим се, „изненада“, Индија, која је до тада била мала, засебна литосферна плоча, сударила са Евроазијом. На месту судара појавили су се Хималаји. Остале плоче кретале су се тако да је Антарктик заузео своје место на Јужном полу и био је прекривен слојем леда (пре око 30–40 милиона година). Температура на Земљи почела је нагло да пада када је ледени покривач, формиран на Антарктику, почео да рефлектује већи део Сунчевог зрачења назад у свемир.
Пре око 10 милиона година, Гренланд је стигао на своју садашњу локацију и постао је прекривен слојем леда који је још више спустио температуру, до нивоа приближних онима које имамо данас.
Пре 100 милиона година на Земљи је било много топлије него данас. Пре 30–40 милиона година Антарктик је постао прекривен ледом, а пре око 10 милиона година исто се догодило и са Гренландом, што је довело до пада температура на њихов садашњи ниво.