2.1. Како климатске промене утичу на… време
Научници су приметили да је широм света, током последњих 50 година, време постало много екстремније. Повремено чујемо вести о још једној природној катастрофи: разорном урагану на Филипинима, невиђеној суши у Аустралији, јаким поплавама у Европи, снежним падавинама у Египту, први пут после 122 године. Сваког дана температура достиже нове рекорде: у Европи доживљавамо изузетно топла лета, а онда зими температуре могу нагло да падну са изнад нуле на минус двадесет.
На пример, топлотни таласи, суше, велике количине падавина (пљускови, град, обилан снег), олујни ветрови, су неке од екстремних временских прилика у умереним ширинама. Овакви догађаји могу утицати на појаву поплава, лавина, клизишта, итд. Широм света као екстремни временски догађаји дешавају се још и тропски циклони (урагани, тајфуни), торнада, пешчане олује, итд.
Аномалија је одступање вредности метеоролошких параметара (температуре, количине падавина, итд.) од средње климатске вредности за годину, сезону, месец или неки други одређен период (период вегетације). Климатски период је период од најмање 20 узастопних година. Велике вредности аномалија указују да се десио неки од екстремних временских догађаја.
Ектремни временски догађаји могу значајно угрозити животну средину, економију, здравље и безбедност људи.
Напомена: земљотреси, вулканске ерупције и цунами не зависе од климе и временских прилика, тако да они нису екстремне временске појаве!
Јака пешчана олуја на Блиском истоку у септембру 2015. године
Пешчане олује су метеоролошки феномен карактеристичан за пустиње и регије са сувим тлом. На Блиском истоку и другим сушним регионима јављају се у два облика – хабуб и шамал.
Хабуб пешчане олује (арапска реч за „силовит ветар“) настају из олујних облака и личе на високи зид од песка који се креће великом брзином и у којима се ништа не види, као да је на кратко завладала ноћ. Попут олуја са грмљавином, хабуби не трају дуго. Поред њих, постоје и дуготрајне пешчане олује које захватају велику површину и могу трајати данима. У Ираку су такве олује често повезане са упорним северозападним ветровима, који се зову шамали (на арапском језику значи север).
Почетком септембра 2015. године, огромна пешчана олуја са карактеристикама и шамала и хабуба прошла је кроз Ирак, Иран и друге земаље региона Персијског залива и источног Медитерана. Удари ветра су достизали и до 80 километара на час, путеви су били затворени, а летови отказани. Хиљаде људи је услед проблема са дисањем завршило у болницама. Пешчане олује могу бити посебно опасне за људе који имају астму; поред тога могу пренети и микроорганизме који изазивају болести. Такође узрокују губитак плодне површине земљишта, смањујући тако пољопривредну продуктивност.
Последњих година пешчане олује су све учесталије на Блиском истоку и другим сушним деловима света, као што су Северна Африка, Северна Кина, Монголија и Казахстан, Аустралија, као и централне државе Сједињених Америчких Држава. Према наводима стручњака са Универзитета Оксфорд, у Мауританији, где пустиња Сахара покрива 90% територије, почетком 1960-их у просеку су се дешавале две пешчане олује годишње, док их је данас око осамдесет. Погодна област у Србији за појаву оваквих догађаја је Војводина, у периоду пре или после вегетационе сезоне ратарских култура, када је тло голо и сушно, а настајне јак олујни ветар.
Научници кажу да су чешће пешчане олује резултат и лоших пољопривредних пракси, укључујући прекомерну испашу и огољевање земљишта и уклањање вегетације, исушивање река и језера прекомерним коришћењем воде или изградњом брана, као и због пораста температуре и сушних периода.
Нестабилне временске прилике
Дакле, шта се то дешава са временским приликама и какве везе са тим имају климатске промене?
Опажања наводе на закључак да број необичних временских образаца и екстремних временских појава непрестано расте у целом свету. Научници верују да је то повезано са глобалним климатским променама. Како просечна температура на планети расте, повећава се и количина воде која испарава из океана, језера и река. Тако долази до пораста количине влаге у атмосфери, што у неким областима доводи до обилних киша. Такође виша температура у површинским водама океана узрокује да врло опасне тропске олује (урагани, тајфуни) постају јаче и чешће него што су биле оне средином прошлог века.
Као што би се очекивало, глобално загревање доводи и до чешћих појава топлотних таласа, који (по дефиницији Светске метеоролошке организације) представљају период од најмање шест узастопних дана када су температуре више од очекиване (средње климатске вредности) максималне температуре за тај период године у коме се десио топлотни талас. Екстремни топлотни таласи представљају период када максималне темпертуре ваздуха спадају у 10% најтоплијих за тај период године.
Најновија истраживања објављена у научном часопису „Nature“ показују да температуре које су се раније дешавале само једном у 1.000 дана сада догађају на сваких 200-250 дана. Међутим, ефекти загревања се разликују у целом свету. Према тим истраживањима, временски догађаји на екватору постаће екстремнији, што значи да ће тропске земље, које се већ суочавају са слабом инфраструктуром и сиромаштвом, доживети више од 50 пута изузетно топлих дана и 2,5 пута више кишних. С друге стране, неки већ сушни региони, укључујући делове Средоземља, Северне Африке, Чилеа, Блиског истока и Аустралије, имаће веће ризике од суше и несташице питке воде.
Важно је имати на уму да неуобичајено време није исто што и климатске промене. На пример, врло хладна зима не значи нужно да је клима постала хладнија. Подаци се морају прикупљати током дужег временског периода (око десет и више година) како би се могло говорити о климатским променама.
Временске аномалије могу нанети велику штету светској економији и довести до губитка људских живота.
Екстремни временски догађаји протеклих година
Поплаве у Србији, 2014. године. Током треће недеље маја 2014. године, снажна киша, проузрокована пољем ниског ваздушног притиска који се формирао над Јадранским морем, погодила је Србију. Забележене су рекордне кише; у западној Србији током једне недеље пало је више од 200 mm кише, што је једнако количини тромесечних падавинa у нормалним условима. Обилне кише довеле су до брзог и великог пораста водостаја Саве, Тамнаве, Колубере, Јадре, Западне Мораве, Велике Мораве, Млаве и Пека. Обилне кише и пораст водостаја довеле су до великих поплава у градским и сеоским областима праћене оштећењем кућа, мостова, делова путева (Крупањ, Шабац, Обреновац), док је повећани проток подземне воде довео је до стварања бројних клизишта (око Крупња и Бајине Баште). Поплаве су укупно погодиле око 1,6 милиона људи који живе у 38 општина и два града који се налазе углавном у централној и западној Србији. Порушено је или оштећено око 4500 километара путева и 250 мостова, потопљено око 2260 објеката (куће, зграде, привредни објекти и др), док је око 1800 било угрожено. Пољопривреда је претрпела значајну штету услед плављења око 80.000 хектара ораница. Вода је поплавила и два басена угља, Велики Црљени и Тамнава-Западно поље. У оба копа се улило преко 150 милиона кубних метара воде, чиja је дубина достизала 50–60 метара.
Ураган Ирма у САД-у, 2017. година. Ураган Ирма је до сада најснажнији и најдужи атлантски тропски циклон пете категорије који је у септембру 2017. погодио јужну обалу Сједињених Америчких Држава. Ураган је формиран 30. августа 2017. године, а до 5. септембра достигао je наjвиши, пети степен опасности. Брзина ветра достизала је 295 km/h, чиме је Ирма постао најјачи атлантски тропски циклон после Вилме 2005. године. Ураган Ирма је уништио неколико мањих острва на североистоку Кариба попут Барбуда, Светог Мартина и Девичанских острва.
Tоплотни талас у Европи, 2019. године. Европски топлотни талас у јулу 2019. раздобље je изузетно топлог времена на подручју Европе. Рекордне температуре забележене у Белгији (40,2 °C), Француској (46,1 °C), Немачкој (42,6 °C), Луксембургу (40,8 °C), Холандији (40,8 °C) и Уједињеном Краљевству (38,1 °C). Последица топлотног таласа је смрт 868 људи у Француској и једне особе у Белгији, заједно са хиљадама животиња, које су угинуле због немогућности вентилационих система да регулишу температуру у шталама. Претходни велики топлотни талас задесио је Европу 2003. године
Суша у Бразилу, 2014-2017. године погодила je југоисток Бразила, укључујући градска подручја Сао Паола и Рио де Жанеиро. Сао Паоло, најнасељенији град са више од 12 милиона становника, задесила је највећа суша у последњих 100 година. Рестрикцијама воде је било погођено готово 6 милиона људи у 142 града. Киша крајем 2015. и почетком 2016. донела је олакшање, међутим дугорочни проблеми са водоснабдевањем и даље су присутни у држави Сао Паoло.
Хладни талас на Блиском истоку, 2013. године. Неуобичајна хладноћа паралисала је Блиски исток и Северну Африку у децембру 2013. године и довела до губитака живота. Снежне падавине узроковале су затварање школа и банака, стотине летова је отказано, а локалним становницима је саветовано да не напуштају своје домове.
Можемо ли предвидети екстремне временске услове?
Нажалост, за сада, прогноза екстремних временских прилика није могућа много унапред. Период поузданости временске прогнозе се стално продужава, како се развијају расположиви рачунарски ресурси. Временске прогнозе које пратимо из дана у дан, данас се сматрају ”квалитетним” до десетак дана унапред. Месечна прогноза даје процене какве нас у просеку очекују наредне седмице. Сезонска или дугорочна прогноза даје процене какви нас просечни времеснки услови очекују наредних месеци. На пример, током лета или јесени може се унапред рећи) да ће „зима бити у просеку за један степен хладнија/топлија од климатолошког просека“.
Краткорочне прогнозе су много прецизније. Временске прогнозе за сутра, које су направиле европске метеоролошке службе, тачне су у 96% случајева, предвиђања за прекосутра су тачна у 93% случајева, а 90% тродневних прогноза се остварује.
Тренутно је упозоравање на озбиљне временске догађаје у будућим климатским условима могуће је у врло општем облику. На пример, може се предвидети да ће се екстремно високе температуре, које се сада виде на северу Евроазије сваких 20 година, појавиљивати три пута чешће (једном у седам година) средином 21. века и крајем века могу се појављивати на сваких 3–5 година, што их чини готово уобичајеном појавом.
Можемо ли се уздати у народна веровања?
Сигурно сте чули да старији кажу нпр. биће кише јер мрави излазе из земље или да ће година бити родна јер је снег падао на Божић. Сваки народ има своја веровања о времену и како се може предвидети. Тумачења природних појава и временских услова који следе су се преносила са генерације на генерацију и сада су део фолклора – народне метеорологије. Многа веровања више нису примењива, а најпознатије међу њима је везано за понашање медведа за Сретење. Знате ли зашто? Мала помоћ, медведи, чије понашање се прати, не живе у дивљини, већ у зоолошком врту.
Шта да радимо? Како се можемо носити са екстремним временским појавама?
Не морате бити научник или климатолог, или чак радити за хитне службе да бисте одговорили на ова питања. Одговор је врло једноставан: „Морате почети од себе“. Морате бити пажљиви и морате водити рачуна. Опрез је прилично јасна ствар: пратите најновије научне вести; немојте занемарити позиве да узмете у обзир климатске промене када сте укључени у дугорочне пројекте (на пример, близина и максимални протицаји реке код изградње нових путева и железнице). Водити рачуна је сложенији задатак: морамо бити пажљивији у свом понашању, променити своје навике; на пример, морамо да научимо како да уштедимо енергију. Било би врло корисно знати како се треба понашати у екстремним временским ситуацијама. На пример, како пружити прву помоћ некоме ко се онесвестио од врућине.
Правила за понашање током олује и јаког ветра
У случају олује и грмљавине:
а) уколико сте код куће:
– затворите врата и прозоре и уклоните предмете које ветар може носити са прозора, балкона и лођа;
– избегавајте контакт са славинама у кухињи, купатилу и дворишту, радијаторима и другим металним предметима, који су добри електрични проводници и удаљите се од прозора.
б) уколико сте напољу:
– покушајте да нађете уточиште у згради или у аутомобилу, а ако то није могуће, немојте стајати усправно, већ се савијте или чучните, не додирујући рукама рукама земљу, а ако сте у групи, будите на удаљености 5 метара једни од других.
– држите се подаље од високих грађевина, високих стабала, ограда, телефонских каблова и далековода;
– ако сте у шуми, заштитите се испод грана ниског дрвећа – никада немојте да стојите под високим дрвећем на отвореном, нити на граници између шуме и отвореног простора; избегавајте отворена поља, планинске врхове, обале, јарке или друга влажна места; не прелазите преко воде, не идите да пливате;
– не држите кишобран или друге металне проводљиве предмете у рукама (штапови за голф, за пецање и слично); избегавајте да сте у близини металних предмета, бицикала, опреме за камповање, итд .;
У случају изненадног јаког ветра:
а) ако сте код куће:
– удаљите се од прозора;
– останите у својој кући, на сигурном месту (најбољи је подрум или приземље);
б) ако сте напољу:
– потражите уточиште у затвореном објекту (нпр. продавница, улаз зграде итд.);
– пронађите природни заклон, спустите се што је могуће ниже или лезите на суву подлогу;
– држите се подаље од билборда, аутобуских стајалишта, дрвећа, носача мостова, далековода;
– ни у ком случају не додирујте електричне жице које је ветар покидао.
Не напуштајте своје склониште одмах након престанка ветра, јер би могао да уследи још један налет ветра.
Питања
- Да ли је теже предвидети временске прилике у великом или малом граду? Објасните зашто.
- Замислите да ваша породица жели да прослави Нову годину у центру места, али то зависи од временски прилика. Који је најранији датум када ћете моћи прогнозирати временске прилике за 31. децембар?
- Зашто екстремне временске појаве представља опасност за биљке, животиње и људе?
- Да ли је земљотрес екстремна временска појава?
- Да ли су се екстремни временски догађаји које данас видимо (јаки ветрови, поплаве, топлотни таласи итд.) јављали у прошлости? Колико су они били чести?
Задатак
Сазнајте од свог наставника географије које су главне карактеристике климе у вашој области.
Какво је било прошло лето: је ли било топлије или хладније него обично?