2.10. Како климатске промене утичу на. . . друштвена питања

Тако различити светови: Развијене земље и земље у развоју

Постоји више од 200 земаља у свету. Све земље се веома разликују једне од других.

Све земље се међусобно веома разликују својим различитим географским положајем, површином коју заузимају, природним окружењем, климом, становништвом, економијом и животним стандардом. Дакле, на све њих различито утичу климатске промене. Земље се такође разликују и по својим капацитетима да се носе на новим климатским проблемима.

Према степену развоја, земље се често деле на две велике групе: такозване “земље у развоју” и “развијене земље”.

Развијене земље су релативно богате земље са повољним животним условима и јаким економијама, у којима индустрија, услуге и финансијски сектор играју главну улогу. Људи који живе у овим земљама, генерално имају бољи приступ здравственој заштити,  и образовању и могућностима за запослење и имају релативно висока примања која им омогућавају да троше новац на ресторане, куповину, бављење активностима, културу, уметност или путовања. Ипак, , што не значи да у овим земљама немају сви грађани имају једнак приступ оваквим могућностима и ресурсима због све већег јаза између богатих и сиромашних. Група развијених земаља обично укључује САД, Канаду, Аустралију, Нови Зеланд, европске земље, Јапан, Сингапур, Хонг Конг и Израел. Неке земље југоисточне Европе, укључујући Србију, са такозваним “економијама у транзацији ” представљају подгрупу у групи развијених земаља.

Земље у развоју тек су недавно почеле да развијају своје економије. Оне у великој мери и даље зависе од традиционалних индустрија: ратарства, сточарства и рударства. Имају мањи стандард живота, мање развијен систем здравствене заштите, мање социјалних програма за становништво и  мање могућности за образвоање и запошљавање.

Група земаља у развоју је изузетно разнолика. Она укључује економије у настајању (новоиндустријализоване земље) као што су Кина, Индија, Јужна Кореја, Турска, Бразил, Аргентина, Мексико и неке друге, које брзо хватају корак са развијеним земљама захваљујући брзом расту индустријске производње. Многе стври које свакодневно користимо – одећа, обућа, посуђе, намештај, уређаји, иргачке – производе се у овим земљама, нарочито у Кини. Кина је сада на другом месту после САД по колични роба и услуга које производи сваке године.

Са друге стране, постоји 48 земаља, за које се сматра да су најмање развијене у свету. Оне укључују државе са малим острвима, неизграђене планинске земље, као и државе са пренасељеним територијама и неповољним климатским условима. Ове земље су веома сиромашне, њихове економије су слабе, а њихово становништво и начин живота су високо рањиви на природне катастрофе. Већина најмање развијених земаља се налази у Африци и Азији, а најсиромашније земље су Бурунди,  Конго, Либерија, Сијера Леоне, Малави, Етиопија, Танзанија, Бангладеш и Замбија. Сиромаштво у овим земљама је шокантно јер већина становништва живи са мање од 2 амричка долара дневно. Људима недостаје храна, чиста пијаћа вода, болнице и школе. Владе ових земаља не могу да плаћају социјално осигурање или пензије својим грађанима па породице покушавају да имају што више деце која ће помагати родитељима да воде домаћинство, радити на пољу и подржати их у старости. Узрок рађања великог броја деце може се наћи и у већој смртности деце због лоших услова живота, као и у недовољном образовању о репродуктивном здрављу, патријархалним и културолошким обрасцима и другим разлозима. Такође, лоши санитарни услови, недостатак хране и чисте воде, као и недостатак клиника и болница доводи до веће смртности деце па рађање већег броја деце представља и начин да се обезбеди да бар нека од њих преживе. Око 800 милиона људи (11% светске популације) у овом треунтку живи у најсиромашнијим земљама света, али ове земље доприносе мање од 1% глобалној економији.

Друштвена неједнакост

У октобру 2011. године светска популација достигла је 7 милијарди. Огромна већина људи у свету – 5,9 милијарди, или 84% укупног броја – живи у земљама у развоју и само 16%, то јест 1,1 милијарда људи (тзв. „златна милијарда“), живи у развијеним земљама. Истовремено, 16% људи који живе у богатим земљама троши највећи део светске производње. Допринос људи који живе у развијеним земљама у стварању глобалних емисија гасова са ефектом стаклене баште (њихов такозвани “угљенични отисак”) много је већи него код људи у земљама у развоју, јер дневна потрошња људи у богатим земљама захтева ниво производње који троши огромну количину ресурса и енергије. На пример, потребно је 3,5 пута више ресурса за одржавање начина живота просечног становника Сједињених америчких држава (Американца), него за одржавање начина живота просечног становника Земље, а потрошња просечног Американца је 9 пута већа од просечног Индијца. Дакле, златна милијарда сноси већу одговорност за последице климатских промена.

Јаз између квалитета живота богатих и сиромашних људи на свету је огроман. Просечни приходи у најбогатијих 20 земаља су 37 пута већи од оних у најсиромашнијих 20. Тако на сваких 100 америчких долара прихода које прими просечни грађанин Европе или Сједињених Америчких Држава, становник Непала или Етиопије прими само 2,5 америчка долара. Приходи 500 најбогатијих људи на свету премашују укупни приход 416 милиона најсиромашнијих људи на планети.

Најгоре од свега, врло висок наталитет у земљама у развоју значи да је њихова стопа раста становништва 3,5 пута већа од стопе развијених земаља. Популација многих најсиромашнијих земаља у Африци и Азији могла би да се удвостручи за мање од 40 година. Број најсиромашнијих људи на планети се повећава.

Било би погрешно мислити да је сиромаштво ограничено на најмање развијене земље. Богате земље такође имају неразвијене регионе и сиромашне људе. У САД-у, на пример, у 2010. години број сиромашних људи процењен је на 46 милиона људи, или око 15% укупног становништва. У Немачкој скоро свака седма особа или укупно 11,5 милиона људи живи на граници или испод границе сиромаштва. Често су најсиромашнији људи у развијеним земљама људи који су тамо дошли да раде из земаља у развоју, као и људи који живе у руралним областима и пропалим индустријским градовима, где се рудници и фабрике затварају, јер су непрофитабилни.

Постоје очигледне разлике између сиромашног Американца и сиромашног становника Африке (Африканца). Границом сиромаштва у Сједињеним Америчким Државама сматра се годишњи приход од 22.000 америчких долара за четворочлану породицу или приход од око 15 америчких долара дневно по особи. То је заиста врло мало ако се имају у виду високе цене основних потрепштина у САД-у. Али, сиромашном Африканцу, услови у којима живи сиромашни Американац који има  сопствени смештај, заједно са тоалетом и купатилом, изгледа као право богатство (или далеко повољније).

Неједнакост животних услова и неједнаки распоред прихода и могућности између људи на нашој планети представљају неке од највећих друштвених проблема у свету данас. У Извештају Програма Уједињених нација за развој за 2013. годину истакнуто је: „Свака особа има право да живи испуњен живот у складу са својим вредностима и тежњама. Нико не би требао бити осуђен на кратак живот или несрећу јер је случајно из „погрешне“ класе или земље, „погрешне“ етничке групе или „погрешног“ пола. “. Нажалост, климатске промене само повећавају проблем социјалне неједнакости и усложњавају задатак превазилажења сиромаштва.

Климатске промене чине социјалне проблеме већим

Већ смо видели да сваки регион и држава у свету доживљавају утицај климатских промена, али смо такође видели и како су неки од њих – приморски, арктички, планински или пољопривредни региони или земље –  више погођени последицама климатских промена од других. То се дешава зато што животни стил и економија локалног становништва у великој мери зависе од природних услова и климе, тако да свака промена доводи до великих проблема за економију и друштво.

Људи у сиромашним земљама и регионима у обезбеђивању средстава за живот углавном зависе од пољопривреде, тако да свака суша, поплава или ураган могу моментално да одузму тим људима једини извор прихода. Земље попут Бангладеша, Хаитија или Чада не само да су међу првима осетиле ефекте климатских промена, већ им недостаје и довољно новца и ресурса за решавање потенцијалних ризика.

Климатске промене у сиромашним земљама имају нарочито значајан утицај на жене, које су углавном одговорне за одгајање деце, збрињавање болесних и старих, исхрану породице, узгој усева и прикупљање воде и горива. На све ове задатке озбиљно утичу климатске промене.

У другим областима, чак и у земљама са високим дохотком, мала деца, старији људи и особе са инвалидитетом могу бити изложени посебном ризику, јер њихово здравље у великој мери зависи од временских услова.

Климатске  миграције     

Климатске промене узрокују да десетине милиона људи мигрирају како би избегли последице олуја, суша и поплава. Према проценама, до 2010. године било је више од 40 милиона људи на свету који су се одселили од својих домова из разлога климатских промена. Према прогнозама, њихов број би до 2050. могао достићи 200–250 милиона људи.

Подручја којима прете масовне миграције укључују делте реке Меконг и Гангес у југоисточној Азији. То су густо насељена пољопривредна подручја, али повећање нивоа воде ових река за 2 m довешће до плављења великих површина обрадиве земље. Локално становништво које ради на овим пољима биће приморано да тражи нова места за живот и рад.

Честе суше или поплаве, које имају посебно озбиљне последице за пољопривреду, примораће многе људе у руралним срединама да се преселе у градове у потрази за послом. Таква миграција доводи до стварања целих четврти сиромашних миграната, тзв. „сламова“ са лошим санитарним условима и  високом стопом криминала.

Све већи број људи са карипских острва напушта своје домове због учесталих тропских олуја и торнада јер ниједна земља у региону (осим САД-а и Кубе) нема капацитета да се носи са отежаним климатским условима.

Аустралија и Нови Зеланд већ су пружили гостопримство климатским мигрантима из острвских држава Океаније. Острва на Тувалу и Кирибати архипелагу, која се налазе недалеко од Аустралије, постепено нестају испод таласа због пораста нивоа воде у океану. Заштитници животне средине у Аустралији врше притисак на владу да доделе посебне квоте за ове климатске избеглице. Слично томе, влада Малдива договорила се са Шри Ланком о пресељењу њених становника у случају непосредне опасности да овај острвски ланац нестане под морем.

Нови конфликти

Климатске промене могу изазвати озбиљне сукобе међу људима, посебно у вези са правима на земљиште, недостатком воде и климатском миграцијом.

Карта на слици 2.10.5 приказује могуће социјалне последице климатских промена у различитим регионима света. Области означене црвеном бојом посебно су изложене ризику од сукоба везаних за климатске промене. То су области којима прети дуготрајна суша, несташица воде, пораст нивоа мора, засољавање земљишта, мањак усева, недостатак приступа изворима енергије и други фактори који могу изазвати политичке и друштвене кризе, као и све веће миграцијске токове.

Климатске промене и родна равноправност

Да би се пронашли ефикасни одговори на климатске промене важно је разумети и како родна неравноправност утиче на приступ и контролу ресурса, институционалне структуре, друштвене, културне и формалне мреже и процес доношења одлука. Политике и интервенције у области климатских промена морају бити у складу са локалним контекстом и узети у обзир различите перспективе жена и мушкараца, њихове улоге, потребе, права, искуства, приоритете и интересе.

Поштовање родне равноправности и једнак приступ доношењу одлука је кључан корак за  унапређење политика о климатских промена и повећава њихову ефикасност и у развијеним и у неразвијеним земљама.

Нови концепти друштвеног и економског развоја           

Као одговор на све веће проблеме друштвене неједнакости развијају се нови правци сагледавања и мерења друштвеног напретка. Основни начин мерења напретка и развоја друштва углавном је базиран на мерењу преко бруто националног дохотка (енгл. Gross Domestic Product – GDP). Он мери напредак друштва из угла капиталистичке продуктивности путем мерења производње и потрошње и занемарује друге важне аспекте као што је неједнака расподела ресурса, животна средина, задовољење холистичких потреба човека и друго. У овом тренутку јасно је да се мерење напретка друштва мора проширити на шире сагледавање друштвене добробити.

Тако је Краљевина Бутан развила индекс бруто националне среће (енгл. Gross national Hapiness – GNP) који мери напредак друштва кроз 9 различитих области: психолошка добробит, коришћење времена, виталност друштва, културна разноликост, прилагодљивост стања животне средине , животни стандард, здравље, образовање и добро управљање. Канада је развила Канадски индекс добробити (енгл.Canadian Index of Well-being – CIW) који мери квалитет живота у 8 различитих области: виталност заједнице, демократска ангаживаност, образовање, животна средина, здравље становништва, слободно време, животни стандард и коришћење времена. Индикаторе за мерење добробити развила је и Аустралија (енгл. Measures of Autralia’s Progress), Нови Зеланд ( енгл.The New Zealand Social Report), Уједињено Краљевство (енгл.UK Measures of National Well-being) и др.

Такође, све више се развијају покрети и концепти чији је циљ изградња нових начина живљења. Један од основних је концепт одрживог развоја који подразумева развој који омогућава задовољење потреба садашњих генерација без угрожавања будућих генерација да задовоље своје потребе. Он представља глобални концепт и основу за даљи развој човечанства. Поред њега развијају се и други концепти који пружају подршку одрживом развоју као што су концепт одрживог живљења, концепт глобалне солидарности, друштвено одговорно пословање и други.

Под утицајем нових концепата одрживог живљења све више се развијају алтернативни модели друштвеног и економског развоја који су у складу са заштитом животне средине и очувањем биодиверзитета и свих природних ресурса планете Земље. Неки од примера обухватају социјално предузетништво које послује у складу са  начелима бизниса и људских права Уједињених нација , су заједнице урбаних башти, соларне кооперативе, пољопривредне кооперативе, заједнице урбаног пчеларства и друге.

Међународна сарадња за пружање социјалне помоћи

Посебни програми помоћи за најугоженије друштвене групе су потребни да би се смањили социјални ризици који произилазе из климатских промена. Они могу укључивати: обуку и професионалну преквалификацију људи који живе у руралним срединама која им обезбеђује нове могућности уместо пољопривреде, пројекти пресељења становника из угрожених региона, отварање нових радних места у сиромашним подручјима, истраживање за развој нових сорти усева које су отпорније на сушу, као и стварање раних упозорења на природне катастрофе. Али све ове мере захтевају новац који сиромашне земље и сиромашни људи немају.

Већ су створени различити фондови и финансијски инструменти који ће помоћи земљама у развоју да превазиђу социјалне проблеме повезане са штетним утицајима климатских промена. Главни донатори су владе развијених земаља, велике компаније и међународне организације, пре свега Уједињене нације.

Питања

1. По чему се развијене земље разликују од земаља у развоју?
2. Да ли већина људи на свету живи у развијеним или развијеним земљама?
3. Које су земље најосјетљивије на климатске промене? Зашто?
4. Зашто последице климатских промена највише утичу на сиромашне на свету?
5. Које социјалне проблеме климатске промене чине још већим?
6. Животиње и биљке не могу да се прилагоде на брзе промене климе, а шта је са људима?

Задаци

1. На мапи света подвуците 20 водећих земаља у погледу економског развоја и обојите их зелене бојом. На истој мапи подвуците 20 главних земаља које су водеће према количинама емисија гасова са ефектом стаклене баште (подаци се могу наћи на Википедији) и обојите их у црвено.

Има ли пуно случајности? Колико водећих земаља света је сада “прљаво браон”, што указује да наносе највише штете клими Земље?

Објасните зашто ове земље треба највише кривити за климатске промене које се дешавају?

2. Замислите да радите за међународни фонд који издваја новац за пројекте борбе против последица промена климе. Које пројекте за помоћ сиромашним земљама бисте првенствено финансирали ?