2.5. Како климатске промене утичу на…. пољопривреду

Могло би се помислити да ће климатске промене утицати позитивно на пољопривреду северних земаља. Међутим, топлија клима није нужно и боља. Уколико буде топлије у регионима у којима је раније било хладно за узгој пшенице, постаће и топлије у регионима у којима је већ постојала идеална клима за пољопривреду, а више топлоте значи и веће захтеве за водом. Тако ће бити много теже (или немогуће) узгајати усеве на површинама где се вековима узгајају и где су се формирале специфичне пољопривредне традиције.

Дакле, услови за пољопривреду ће на неким местима постати бољи, а на другима лошији, а у овој фази је врло тешко предвидети коначни исход таквог „глобалног потреса“ за разне земље.

Важно је запамтити да клима није једини природни фактор који утиче на пољопривреду.

На пример, једна од главних житарица у Северној Америци, Европи и Сибиру је озима пшеница. Глобално загревање значи да ће се зона са идеалним климатским условима за њено гајење преселити на север. Тло у овим новим регионима није тако добро као у регионима у којима се данас узгаја озима пшеница. Побољшање квалитета тла у севернијим регионима захтева много посла и биће веома скупо.

Пораст температуре и промена режима падавина током последњих деценија утицале су на пољопривреду у Србији, и на количину и на квалитет биљне и животињске производње. Рана цветања праћена касним пролећним мразом, сушама, екстремно високим температурама, градом, јаким кишама и поплавама негативно утичу на приносе усева, али такође могу проузроковати физичку штету на плоду или другим деловима биљке.

Процењује се да највећу штету и губитке српској пољопривреди наноси суша. Током периода 2000-2017. било је седам сушних година у просеку за територију Србије, док је у периоду 1950-2000. године било само три. На локалном нивоу, суше могу бити чешће, дуже и са већим последицама.

Земље са умереном и оштријом климом, попут Канаде и Русије, могле би се суочити са другим изазовом у виду појачане конкуренције између шумарства и пољопривреде. Климатске промене ће омогућити да се земљиште које сада заузимају шуме преусмерити на пољопривреду, што би могло убрзати сечу шума. Чак и у подручјима где су услови за пољопривреду ограничени (на крајњем северу пољопривредне зоне), добит са једног хектара земље под усевом је и даље већи од хектара шумског земљишта. Промена намене земљишта из шумског у пољопривредно ће захтевати бројне анализе и процене оправданости.

Пољопривреда свих крајева света мораће да се прилагоди новим климатским условима. Стручњаци Међународне организације за храну и пољопривреду верују да ће приноси усева у многим деловима света oпасти након 2030. због климатских промена. Прогнозе говоре да ће се најозбиљније последице десити у тропским регионима, где се очекује даље смањење падавина.

Све већа појава суша, поплава и колебање падавина у подсахарској Африци учиниће снабдевање храном тамошњег локалног становништва једним од главних изазова у наредним деценијама. Стручњаци Светске банке рачунају да ће повећање просечних глобалних температура за 1,5-2 °С и смањење падавина довести до смањења количине обрадивог земљишта за 40 до 80% у усеву кукуруза, проса и сирка у субсахарској Африци до 2030-2040. године.

У Мексику суша смањује количину земљишта погодног за узгој кукуруза, што је главна пољопривредна култура те земље.

Главна врста житарица у југоисточној Азији је пиринач, који се углавном узгаја у делтама великих река. Како ниво воде у океану расте, услед последица климатских промена, низијски делови постају слани, што може довести до губитка усева. Региони Вијетнама у делти Меконг, који је један од светских центара за узгој пиринча, посебно су погођени порастом нивоа мора. Чак и пораст нивоа океана за 30 cm може смањити усеве пиринча за 11%.

Пољопривреди прете различити утицаји климатских промена као што су пораст температуре ваздуха, промена образаца падавина, пораст нивоа мора (који утичу на приобалне низије) и честе суше и поплаве, посебно у областима које су склоне природним катастрофама. Те промене имају велики утицај на пољопривреду, а доступност хране постаје све озбиљнији проблем.

Треба имати на уму да је пољопривреда главни извор прихода за трећину свих људи на свету. У неким земљама Азије и Африке више од половине становништва се бави пољопривредом. Климатске промене не само да смањују обим производње хране, већ утичу и на приходе од пољопривреде. Овај се ланац може наставити: висока температура и недостатак воде доводе до неодговарајућег складиштења хране и њене припреме у недовољно хигијенским условима, чиме постаје опасна по здравље људи.

Ни северне земље не могу очекивати да ће климатске промене донети корист за пољопривреду, без икаквих последица; а они који живе у умереној или хладнијој клими тешко могу очекивати да ће у скорој будућности узгајати поморанџе у дворишту. Изузетно је важно развити стратегије које ће помоћи пољопривреди и људима који раде у овом сектору да се прилагоде могућим утицајима (и позитивним и негативним) климатских промена и избегну велике губитке.

Питања

1. Која је разлика између пшенице јаре и озиме? Које је боље садити у вашем окружењу и зашто?
2. Које житарице расту у вашем окружењу? Прете ли им климатске промена?
3. Зашто пораст нивоа мора представља претњу за производњу пиринча у југоисточној Азији?
4. Шта је безбедност хране? Објасните то примером.
5. Колики проценат људи широм света се бави пољопривредом?

Задатак

Уз помоћ свог наставника географије направите листу главних култура које се узгајају у вашем крају.

Пронађите информације о њиховом приносу последњих година. Да ли се повећава или смањује? Да ли је у том времену било лоших жетви и чиме су проузроковане?

Размислите како климатске промене могу утицати на принос ових и других усева у вашем крају. Могу ли нови климатски услови омогућити узгој других усева?