2. Утицај климатских промена на животну средину и људе
Можемо ли се прилагодити неизбежним последицама климатских промена?
Све у природи је међусобно повезано; чак и мала промена у једном делу природног света доводи до промена у његовим другим деловима. Дакле, како температура на планети расте, примећује се велики број других, сродних промена. Ниво светског океана расте, ледници и пермафрости се топе, учесталост и јачина екстремних временских појава (топлотни таласи, урагани, олује, поплаве и суше) се повећавају из године у годину. Нове и опасне заразне болести и разне непожељне врсте (нпр. мраморне смрдибубе) појављују се на местима на којима до тада нису биле заступљене. Температурне промене, односно топле јесени и благе зиме са необично високим температурама, утичу на масовно размножавање алги – еутрофикацију (тзв. цветање алги) што доводи до смањења квалитета воде у водотоковима или акумулацијама из којих се градови снабдевају водом (нпр. језеро Врутци у Ужицу). Ови и други ефекти климатских промена опасни су за биљке и животиње, који се не могу брзо прилагодити тако драстичним променама. Такође, климатске промене узрокују огромну економску штету и представљају претњу по живи свет, здравље и животе људи.
Недавно објављени резултати истраживања Међувладиног панела о климатским променама (Intergovernmental Panel on Climate Change – IPCC), најмеродавније светске групе научника који се баве климом, показују да би у будућности тренутне климатске промене могле довести до још опаснијих последица по човека и живи свет.
Како би се смањила штета настала услед климатских промена, човечанство мора на време да предузме одговарајуће мере – такозване „мере адаптације“.
Адаптација подразумева прилагођавање на нове климатске услове предузимањем корака који би требало да смање ефекте негативних последица и помогну да се искористе потенцијалне позитивне прилике које ће нови услови пружити. На пример, мере адаптације могу да укључују изградњу објеката отпорнијих на екстремне временске појаве, изградњу брана за борбу против поплава, развијање нових сорти усева отпорних на сушу и друго.