3.1.2. Главни извори енергије

Људи су одувек користили енергију. Научници су почели да размишљају о овом процесу још у давним временима, када су почели да проучавају најједноставнији облик енергије – механичку енергију, коју су назвали „живом силом“. Постепено су откривени други облици енергије: електрична, електромагнетна, термална и нуклеарна. Откривајући нове облике енергије, истражујемо њихове изворе и проналазе начине како да је искористе. У свакодневном животу користимо огроман број уређаја. Сви телевизори, рачунари и фрижидери раде захваљујући електричној енергији која је усмерена у наше домове и она је врста енергије коју највише познајемо. Одакле долази електрична енергија? Научили смо да производимо електричну енергију трансформишући различите облике енергије, које смо пронашли у природи. Природни извори енергије на нашој планети обично се деле на две главне групе: необновљиве (или традиционалне) и обновљиве (или алтернативне) (Сл.3.1.2).

Необновљиви извори енергије производе се или замењују у природи много спорије него што их човечанство троши. Главни необновљиви извори су угaљ, нафта, природни гас и тресет, а називају се и угљоводоници или фосилна горива. Необновљиви извори енергије укључују и радиоактивне метале (уранијум, плутонијум и друге), који се користе за производњу нуклеарне енергије.

Обновљиви извори енергије црпе енергију из процеса који се непрекидно одвијају у природи. Сунчево зрачење, ветар, текућа вода, киша, плима и топлота које се уздижу са земље могу да дају огромне количине енергије. Штавише, ови ресурси су практично неисцрпни: потрошиће се тек у незамисливо далекој будућности када наш соларни систем и сам заврши свој животни циклус. Биомаса (биљна влакна, животињски отпад и дрвени угаљ из дрвета, која се у прошлости широко користиo) такође је обновљив извор енергије, јер се у природи брзо изнова ствара.