3.2.1. Превоз са смањеним утицајем на животну средину

Сваки тип  превоза, од аутомобила до авиона, интензивнио користи фосилнa горива, слично постројењима за производњу електричне енергије. Наравно, потрошња горива једног аутомобила је занемарљива у поређењу са огромном потрошњом електране. Али број аутомобила је много пута већи од броја електрана. Укупно, превозна средства су одговорна за око 13,5% светских емисија гасова са ефектом стаклене баште, а само моторна возила за око 10%.

Велика већина аутомобила користи бензин. Савремени аутомобил сагорева око 200 литара кисеоника по литри бензина. То је више од количине кисеоника коју удахне особа у току дана. У просеку, аутомобил који годишње пређе 15.000 km сагорева 1,5–2 тоне горива и 20–30 тона кисеоника.

Мотори са унутрашњим сагоревањем, који покрећу моторна возила, испуштају издувне гасове, који садрже азот, водену пару, угљен диоксид (између 1% и 12% запреминског удела), као и токсична, па чак и канцерогена једињења (чађ и бензопирен).

Емисија CO₂ по тони бензина, од екстракције сирове нафте из бушотине до сагоревања рафинираног бензина у мотору износи укупно 3.769 kg.

Утицај превоза на климатске промене је огроман, јер већина облика транспорта користи фосилна горива, чије сагоревање ослобађа угљен-диоксид у атмосферу. Међутим, различите врсте превоза имају различите утицаје. Железница је најприхватљивија по животну средину, док су аутомобили одговорни за скоро 80% емисија гасова са ефектом стаклене баште у области превоза (слика 3.2.3).

Шта се може учинити да се смањи утицај превоза на климу?

Очигледна и веома ефикасна метода је остварити контакт с људима који живе далеко телефоном или видео/аудио комуникацијом уместо да путујете до њих. Данас најпопуларнији начин за то је Скајп апликација која вам омогућава да комуницирате са пријатељима било где у свету уколико је доступан интернет.

Ако сте ви и ваши родитељи у прилици да одаберете  превозно средство, одаберите воз. Возови су по животну средину прихватљивији начин путовања од авиона за веће удаљености.

Железнички саобраћај је у последњој деценији постигао значајне помаке. Локомотиве и возни парк су направљени од лакших материјала, а мотори су постали ефикаснији.

У француском АГВ возу сваки вагон је опремљен сопственим мотором, што омогућава побољшање енергетске ефикасности и до 20%.

Јапански воз великих брзина, назван Шинкансен (Сл. 3.2.4), недавно је повећао брзину и у исто време смањио потрошњу енергије за 40%. Смањивањем тежине воза и редизајнирањем облика и дужине кабине како би била аеродинамичнија, возови су постали далеко ефикаснији.

Многе стране железничке компаније информишу своје путнике да је путовање железницом прихватљивије по животну средину од других начина превоза.

Ако летите негде авионом, онда бирајте авиокомпаније које користе модерне летелице: савремени авиони мање штете животној средини од старијих.

Брзина више није једина, чак ни највећа ставка при дизајнирању нових модели авиона. Дизајнери га данас користе систематски приступ који води рачуна о потрошњи горива као и о угљеничном отиску током производње авиона. Пројектанти се поново окрећу турбо-проп авионима, који су изгледали као ствар прошлости пре 20 година, због тога што су млазни авиони бржи. Турбо-проп авиони могу понудити добра решења за ваздушни саобраћај ако укључе нови и побољшан дизајн.

Неке авиокомпаније данас нуде могућност надокнаде емисија угљен-диоксида које емитују њихови  авиони. На сајту авиопревозника постоје апликације које израчунавају емисија CO₂ на свим летовима позивајући путнике да их надокнаде. На пример, летом од  Београда до Њујорка Луфтхансом сваки путник емитује 0,91 тону CO₂. Предложени износ надокнаде за повратни лет у економској класи износи 18 Евра, који се користи као помоћ за финансирање пројеката заштите животне средине везаних за климатске промене (Сл. 3.2.6)

Ако ваши родитељи планирају да купе аутомобил, информишите их о енергетској ефикасности моторних возила. Предложите им да купе аутомобил који барем задовољава Еуро-4 стандарде (Еуро стандарди за возила регулишу садржај угљоводоника, азотних оксида, угљен-моноксида и честица у издувним гасовима возила).

Утицај аутомобила на животну средину такође се може умањити придржавањем правила „еко-вожње“, која смањује угљенични отисак возила. Еко-вожња није само добра за животну средину – такође је исплатива и за власнике аутомобила. Објасните то одраслима који возе аутомобиле!

Ефикасност и еко-карактеристике мотора су пресудне. Донедавно су скоро сва моторна возила користила дизел или бензин, али сада све већи број возила користи природни гас, односно метан. Потрошња горива употребом метана готово је иста као код традиционалних горива, али су емисије загађујућих материја много мање. Савремена возила на метан троше око 4 kg метана на 100 km и емитују 30% мање CO₂ у односу на бензинске или дизел моторе у стварним условима вожње. Ако стари аутомобил замените новим, који користи метан, можете смањити емисију CO₂ готово на пола.

Вероватно сте чули и за „хибридне“ аутомобиле, електричне аутомобиле и аутомобиле који користе биогориво. Постоје чак и егзотична возила која користе само воду и кретање ваздуха за покретање такозвани “ветро-мобили”, као и електрични аутомобили са соларним напајањем. На тркама соларних аутомобила које се одржавају у Швајцарској могуће је видети најновија технолошка решења у производњи соларних возила. Она више нису реткост: сада постоје станице за соларно пуњење у САД, Бугарској, Швајцарској, Немачкој и другим земљама.

Данас, сви водећи произвођачи аутомобила, од Тојоте, Аудија, Ферарија, Ролс Ројса и других производе аутомобиле са смањеним утицајем на животну средину.

Потрошња горива и утицај на животну средину постали су исто толико важни за купце колико и квалитет, сигурност и цена. Компаније се такмиче у настојању да уштеде енергију и смање негативан утицај на животну средину.

Емисија гасова стаклене баште у граду може се смањити подстицањем коришћења јавног превоз уместо аутомобила. Али то је могуће само ако је јавни превоз брз и погодан, покрива све делове града, повезују центар са предграђима, и може да понуди поузданију и јефтинију алтернативу приватним аутомобилима. Прелазак јавног превоза на метан, хибридне и електричне моторе може увелико смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште и побољшати квалитет ваздуха у градовима.

Карпул – дељење путовања аутомобилом

Карпулинг значи превоз других особа (укључујући незнанце, али уз личну процену ризика) у вашем аутомобилу, обично на редовним (свакодневним) путовањима.

То је добар начин за смањење притиска на транспортни систем у градовима.

Карпулинг потиче из четрдесетих година прошлог века када је америчка влада покушавала да уштеди гориво за потребе Другог светског рата захтевајући од власника аутомобила да превозе путнике на својим путовањима. Иницијатива је била успешна у смислу смањења потрошње горива, али њен утицај био је ограничен јер су већина власника аутомобила у то време били добростојећи људи који нису желели да деле своје аутомобиле са незнанцима.

Седамдесетих година прошлог века град Лос Анђелес увео је одвојене траке на путевима које су коришћене за карпулинг (односно аутомобиле у којима је више од једне особе). Данас оне постоје широм Северне Америке и Европе (обележене су знаковима и белим ромбовима на путу). Карпулинг смањује број аутомобила на путевима, потражњу за паркинг местима и смањује емисије гасова са ефектом стаклене баште. Користи за путнике су евидентне: мањи трошкови горива, одржавања возила и паркинга.