3.2.2. Кућни апарати и електрични уређаји

Многе земље имају посебан систем за обележавање кућних апарата према њиховој енергетској ефикасности.

Европска енергетска налепница обавезна је за одређене електричне уређаје за домаћинство и сијалице који се продају у Европској унији од 1995. године (слика 3.2.10).

Ознака омогућава потрошачима да упореде енергетску ефикасност и неке друге  карактеристике сличних производа једног или више произвођача. Најефикаснији производи су они у разредима енергетске ефикасности „А“ или „А +“, „А ++“ и „А +++“.

Енерџи Стар је систем сертификације енергетске ефикасности коју је развила америчка Агенција за заштиту животне средине 1992. године за рачунарске мониторе са ниском потрошњом електричне енергије. Монитори који задовољавају одређене критеријуме енергетске ефикасности имају право коришћења Енерџи Стар онаке а чак 98% свих рачунара данас то испуњава. Употреба етикете је проширена,  тако да се 65 врста производа, од уређаја до зграда, сада процењује Енерги Стар системом (данас у САД је више од 1,4 милиона зграда и преко 20.000 фабрика Енерџи Стар сертификовано).

2002. године програм Енерги Стар је омогућио становницима САД да смање емисију гасова са ефектом стаклене баште за 53,5 милиона тона (еквивалентно годишњој емисији 14 милиона аутомобила) и уштеде 5,3 MWh електричне енергије, укупне вредности 7 милијарди америчких долара. До 2012. године смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште захваљујући Енерги Стар-у порасло је на 254,7 милиона тона.

Ознака енергетске ефикасности не информише  потрошача само о енергетској ефикасности уређаја, већ и о томе шта може да уради. Напокон, главни задатак машине за прање веша је прање одеће а њена способност да штеди енергију је секундарна, мада важна карактеристика. Последњих година потрошачи све више бирају уређаје и технологије који не само да добро раде свој посао, већ троше мање енергије и ресурса и на тај начин штеде новац (Сл. 3.2.11).

Утицај електричних уређаја на здравље људи је важан колико и његова потрошња енергије. Такође морамо имати у виду да такви нежељени ефекти можда неће бити одмах евидентни: опасности по здравље нових технологија могу се открити тек након неког времена. Откриће таквих проблема не значи да се нова технологија не може користити: унапређење дизајна могло би бити довољно да се исправи проблем. Али морамо пажљиво приступити новим технологијама: без предрасуда, али с опрезом.

На пример, нови уређај који је недавно стекао популарност је индукциони шпорет, која је врло једноставан за употребу и веома економичан што се тиче потрошње енергије, јер загрева само дно посуде, а не цео простор око ње. Међутим, утицај магнетних поља вртложних струја на људе још увек није детаљно проучен (на пример, индукциони шпорети се не препоручују за употребу особама које имају уграђен пејсмејкер за рад срца).