3.2. Енергетска ефикасност и уштеда енергије
Први начин ублажавања климатских промена је употреба оних извора енергије који проузрокују најмању штету за животну средину и чијом употребом се емитује мање гасова са ефектом стаклене баште него употребом класичних извора енергије.
Други начин је смањење наше укупне потрошње енергије. У овом поглављу ћемо погледати два сличнa, али ипак различита концепта: енергетску ефикасност и уштеду енергије.
Уређај је енергетски ефикасан ако троши мање енергије него други слични уређаји за обављање посла за који је пројектован.
На пример, две сијалице могу да дају једнаку количину светлости у вашој соби, али да троше различите количине електричне енергије. Сијалица која троши мање енергије, биће енергетски ефикаснија.
Можемо уштедети много енергије искључивањем светала када нам нису потребне, одржавајући прозоре, лампе и сијалице чистим и уграђујући сијалице које су енергетски ефикасне.
Енергетска ефикасност је однос између количине потрошене енергије и резултата који се добија о њеном потрошњом.
Уштеда енергије су све мере које се предузимају у циљу смањења утрошка енергије и повећања употребе обновљивих извора енергије.
Дакле, у већини случајева нема потребе измишљати начине за уштеду енергије. Ми једноставно морамо да променимо своје навике, да би престали да је расипамо!
Електрична енергија која се користи за осветљење чини 15-20% светске потрошње електричне енергије. У Европској унији на расвету се троши око 10% електричне енергије у стамбеним зградама, док је највећа потрошња електричне енергије за грејање и хлађење. У пословним зградама, расвета може да троши још више енергије – 30–40%. Користећи модерне технологије могуће је смањити потрошњу енергије за осветљење у пословним и стамбеним зградама, задржавајући исти ниво осветљености, а истовремено значајно смањујући рачуне за струју.
На пример, ујутро сви перемо зубе. Да ли треба да оставимо славину да цури док то радимо? Не, славина нам је потребна само кад испирамо уста. Зато анализирајте себе и своју породицу: да ли сви перете зубе са затвореном славином? За воду која тече из наших славина мора да се утроши пуно енергије, од постројења за пречишћавање воде до система за пумпање, да не спомињемо и саму воду.
Када искључите телевизор или неки други електронски уређај, остављате их у стању приправности (на стенд-бај режиму). Оно што многи не знају је то да телевизор наставља да користи енергију и када је у стању приправности, додуше не толико као када ради, што повећава рачун за струју сваког месеца за неколико динара. Можда ово не изгледа вредно труда, али размислите колико се енергије потроши ако се узима у обзир читав крај, цео град или цела држава! У земљама где се штедња енергије узима за озбиљно, људима се препоручује да уређаје не остављају у стању приправности, него да их искључе.
Процењује се да се пуњењем мобилног телефона годишње емитује 0,5 kg CO2 а ако је пуњач за мобилни телефон стално укључен (када се не користи), тада се емитује 4,3 kg CO2.
Емисије CO2 које потичу од коришћења мобилних телефона
- Коришћењем мобилних телефона само 2 минута дневно емитује се 85 kg CO2 на годишњем нивоу.
- Коришћењем мобилног један сат дневно за разговоре, годишње се емитује 2.550 kg CO2.
За само један минут разговора емитује се 103 g CO2, док се у само једној поруци ослободи 0,025 g CO2.
Индустрија информационих технологија (ИТ) је одговорна за око 2–2,5% глобалне емисије угљен-диоксида, а највећи удео у томе чине рачунари и монитори (заједно око 40% свих емисија из ИТ индустрије).
Вероватно нисте чули за „зелени хостинг“, врсту интернетске хостинг услуге која користи зелене технологије за смањење негативног утицаја на климу и животну средину. Зелени хостинг надокнађује емисије угљен-диоксида које његова услуга хостинга производи коришћењем обновљивих извора енергије (соларна, енергијом ветра, водена, геотермална), садњом дрвећа и других биљака и кроз друге акције које штеде енергију. Загађење које узрокују рачунарски системи на нашој планети је премашило емисије авио индустрије. Неки стручњаци указују на „Облак” технологије као обећавајући облик зеленог хостинга. „Облак” технологије омогућавају много ефикасније коришћење рачунара, углавном због смањења потрошње електричне енергије.
Људске иновације свакога дана достижу нови ниво. Али само мали део нових изума се заправо користи. Пре него што нова технологија замени стару, људи морају да промене своје навике.
„Облак“ технологије
Не мења се само стварни свет, већ и виртуелни свет. Корисници интернета су од недавно добили нови алат, назван „рачунарство у облаку“, које Фаејсбук, Твитер и „мотори“ који покрећу услуге као што су Гоогле документи, Гмаил и слични већ користе.
Већина веб локација и серверских апликација ради на одређеним рачунарима или серверима. „Облак“ је мрежа рачунара која чини систем који омогућава да употребљавајмо одређене апликације или чувајмо податке. То би се могло назвати глобалним, виртуелним рачунаром где се апликације покрећу независно од сваког појединог рачунара са својим специфичним конфигурацијама.
Како се широкопојасни интернет развија, тако постаје све мање и мање важно да апликација буде инсталирана на појединачном рачунару. Будући да су сви „облаци“ конфигурирани за заједнички рад, њихова укупна снага је доступна апликацијама и изгледа као да се апликација покреће на једном рачунару. Данас је све више и више софтвера засновано на веб технологијама, и „облаци“ преузимају одговорност да предности веб апликација доведу на нови ниво.
Прво је потребно пронаћи време да се упознамо са новим изумом.
Друго, потребно је утрошити новац и труд за замену старе машине новом и обучити људе како да је користе. Тај труд и новац ће се сигурно исплатити, али не одмах, и не желе сви да пролазе кроз проблеме ради будуће добити.
Треће, продавци старе технологије не желе да изгубе тржиште, посебно уколико она доноси више новца од нове технологије. Можда ће учинити све што је у њиховој моћи да спрече нове проналаске и њихову ширу примену, уверавајући људе да је штетан или чак претећи проналазачу.
Резиме свих енергетски ефикасних технологија захтевао би обимну књигу. Чиме год се будете бавили у будућности, добро познавање опреме коју користите и подршка у напорима да се она побољша је од велике важности. Запамтите да напредак не долази увек од ефикаснијих машина већ да у многоме зависи и од тога како је људски рад организован.
Енергетска ефикасност и уштеда енергије су веома важни. За породице значе уштеду на рачунима за енергенте и електричну енергију. За компаније које производе електричну енергију значе смањење трошкова за гориво, што појефтињује електричну енергију. За државу значе да се троши мање средстава за енергенте, чинећи индустрију продуктивнијом и конкурентнијом. За климу представљају смањење емисије гасова стаклене баште у атмосферу.
Свака особа у Србији у просеку годишње утроши онолико енергије колико садржи 2 тоне нафте. Ово укључује све производне и непроизводне активности. Ако посматрамо само електричну енергију, свака особа у Србији у просеку потроши око 4,400 kWh годишње.
У Србији се за производњу 1 kWh електричне енергије емитује око 850 g CO2, што је двоструко више од просека Европске уније од 380 g CO2/kWh. Разлог је зато што Србија производи 2/3 електричне енергије користећи лигнит, енергент који највише загађује.
